Mati Ekaterina Komnenić, monahinja manastira Oreškovica, imala je 23 godine kada je odlučila da se zamonaši. Pre toga je živela u Beogradu, imala posao, a vikendom izlazila sa svojim društvom. Gostujući u emisiji "Ako progovorim" na K1 televiziji, mati Ekaterina Komnenić otkriva koji trenutak je bio prekretnica koji je u potpunosti promenio ceo njen život.
"Oreškovica se nalazi kod Petrovca na Mlavi, u selu Ždrelo, kada se prođe banja Ždrelo. To je jedan drevni manastir koji je sada u izgradnji. Tu se obnavlja manastir koji je bio zadužbina Svetog Cara Lazara i koji je kroz istoriju mnogo puta bio rušen. Tu su 1685. godine stradali monasi za vreme austro-turskih ratova. Tada je mučenički svoj život skončao iguman Pajsije koga su Turci mačem proboli kroz stomak. Celo njegovo bratstvo je tada stradalo. Jedini koji je preživeo je monah Atanasije Daskal", kaže mati Ekaterina Komnenić i dodaje:
Ljudi misle da je 'daskal' prezime, ali to je naziv za veroučitelja. To je reč grčkog porekla. Uspeo je da pobegne za Rusiju gde je ostavio potresno svedočanstvo o njihovom stradanju. Pre tridesetak godina, manastir je počeo da se obnavlja na svim poljima i slava Bogu, pre dve, tri godine, kada su bili aktivni radovi, mi smo imali prilike da iskopamo mošti Svetog igumana Pajsija i tada smo osetili jak blagouhani miris. To su trenutno aktuelne stvari u manastiru, pa samim tim, ljudi, vernici i nevernici imaju potrebu da dođu i da se pomole kod moštiju, da im se pročitaju molitve za razne njihove probleme", kaže mati Ekaterina Komnenić.
"Znam da vas zanima kako sam živela u Beogradu"
"Ja sam 2007. godine došla u manastir, tako što je manastir Oreškovica bio poznat po tome što je organizovao hodočasnička putovanja u svetu zemlju. Naime, otac Dušan je bio aktivan po organizaciji hodočasničkih putovanja i ja sam se jednostavno prijavila da putujem kao civilno lice. Živela sam pre toga u Beogradu, radila sam u zdravstvu za kožne probleme i fizioterapije. Imala sam jako mnogo posla i bila sam preopterećena. Mnogo je bilo pregleda i pacijenata u toku jednog dana. Jednostavno, doživela sam prezasićenje. Meni je bio potreban neki psihički odmor.
Čula sam da postoji jedan manastir u Homolju, kod Petrovca na Mlavi, u selu Ždrelu i da se taj manastir gradi. Ja sam sebi rekla da ću da radim i da zaradim, da ću skupiti pare i da ću otići na hodočašće petneaestak dana, da ću posetiti sva ta sveta mesta, da ću se pomoliti za sve svoje pacijente i da ću se vratiti nazad na posao. To je bio plan. Međutim, na tom putovanju sam bila oduševljena.
Meni se sviđao ritam bogosluženja, stilovi i načini svih mogućih manastira, njihov život iznutra, aktivan život svetog grada Jerusalima gde su ljudi mogli da budu ispunjeni noću. Pošto sam ja noćna ptica, meni su prijale noćne liturgije u Hramu Vaskrsenje u Jerusalimu u ponoć. To je bila ispunjena cela noć jednog grada. Meni se dopadao taj život grada Jerusalima. Mnogo me je ispunjavao. Ja sam imala potrebu da se pomolim za sve ljude koji su dolazili sa mnom u kontakt u toku jednog dana. Osećala sam ogromno zadovoljstvo. Toliko me je to povuklo. Svaki naredni dan me je ispunjavao, da sam ja već na polovini putovanja donela odluka da ću da se zamonašim", otkriva monahinja manastira Oreškovica.
"U Beogradu nisam mogla da osetim crkveni život"
"Ja sam bila mlada, bila sam dete ovog grada. Verovatno vas zanima kako sam živela u ovom gradu. To je duh. Osećam se isto, samo sam u dubini same sebe osetila da me u suštini više ispunjava bogosluženje kroz aktivan crkveni život koji ja nisam mogla toliko da doživim i osetim u ovom gradu. Dok sam živela u beogradu, živela sam aktivno", kaže mati Ekaterina Komnenić i dodaje:
"Izuzetno sam volela da idem na liturgiju u Nikolajevsku ckrvu u Zemunu, onda da pretrčim ceo kej, od crkve do Brankovog mosta i nazad. Onda sam odlazila na posao, posle toga sam išla na Tašmajdan da plivam. Tu je već bilo 10 sati uveče, izlazila sam sa društvom, ali opet nisam bila ispunjena iznutra zato što sam bila energetski kapacitet, trebalo mi je više", otkriva monahinja i dodaje:
"E, kad sam videla život u Jerusalimu, da tu ima kvalitetnih noćnih manastira, gde može da se moli celu noć, mene je to povuklo jer smo mi posle, kad je mene otac Dušan pozvao u manastir, krenuli tako da živimo. Ja sam imala 23 godine. Da sam imala mogućnosti da ranije spoznam svoj život, otišla bih kao dete", kaže mati Ekaterina Komnenić.
BONUS VIDEO:
Sa Bolombojem je druga priča! Vojnik Zvezde se vratio, a jedan važan detalj može da "pogura" tim do plej-ofa
Jovanović spasao Partizan: Odbranio penal, "zaključao" gol i sačuvao tri boda za kraj godine!
Partizan je u problemu, a postoji samo jedno rešenje: Prvi ispit je pao, vreme je za popravni!
Ovo je trudna verenica ubijenog Nikole iz Kaluđerice: Napadači pucali kroz prozor, čula se vriska i škripa guma
Lalatović skočio na Dudića, novinari sprečili tuču! Pogledajte haos posle utakmice u Novom Sadu