Priča o starcu koji prodaje jaja srušila internet: "Zašto uvek moramo da demonstriramo moć nad siromašnima?"

Ako ste ovih dana naišli na fotografiju starca koji prodaje jaja, onda ste verovatno imali prilike da pročitate zašto mnogi bruje o njoj. Osvanula je na popularnoj platformi Quora. Jedan korisnik je iznad nje napisao: "Jedna žena je pitala starca: 'Za koliko prodaješ ova jaja?'. Stari prodavac je odgovorio: 'Jedno jaje je 50 centi, gospođo'" i tako je počela priča koja šalje jasnu poruku. Pročitajte je celu:

Stari prodavac je odgovorio:

'Možete da ih kupite po kojoj god ceni želite. Ovo je dobar početak za mene jer danas nisam prodao ni jedno jaje i moram sve da prodam da bih prehranio porodicu'.

Žena je kupila jaja po ceni koju je želela i otišla sa osećanjem kao da je pobedila. Ušla je u svoj lep auto i otišla u otmen restoran sa svojim dečkom. Naručili su šta su hteli. Malo su jeli i ostavili većinu onoga što su naručili. Dobila je račun od 180 evra. Žena je ostavila 200 evra i rekla vlasniku elegantnog restorana da je ostalo bakšiš.

Ova priča može da izgleda dovoljno normalna za vlasnika luksuznog restorana, ali veoma nepravedna prema prodavcu jaja.

Pitanje je: Zašto uvek moramo da demonstriramo moć nad siromašnim prodavcem kada od njega kupujemo ono što ima da ponudi? A zašto smo velikodušni prema onima kojima naša velikodušnost nije ni potrebna?

Jednom sam negde pročitao:

'Moj otac je kupovao robu od siromašnih po visokim cenama, iako mu te stvari nisu bile potrebne. Ponekad ih je plaćao više. Bila sam u šoku. Jednog dana sam ga pitala zašto to radi. A moj otac je odgovorio: Ovo je dobročinstvo umotano u dostojanstvo, kćeri moja'.

Znam da većina vas neće podeliti ovu priču, ali ako ste jedan od onih koji su odvojili vreme da pročitaju ovu priču, podelite je", napisao je korisnik.

Objava je dobila hiljade lajkova i komentara, a mnogi su istakli da su prisustvovali sličnim situacijama. Prenosimo vam samo neke od komentara:

• Bilo je trenutaka u mom životu kada sam zaradio mnogo novca i putovao po svetu. Kada sam prekoputa naišao na uličnog prodavca koji je prodavao nešto što me zanima (privezak od drveta za 7 dolara), uvek su nudili neverovatnu ponudu i sa zadovoljstvom sam platio traženu cenu. Prijatelji bi često rekli: "Čoveče, nikad ne platiš traženu cenu, nego se cenkaš i spustiš na 4 dolara", a ja bih odgovorio: "Ali zašto bih to uradio? Lako bih platio 30 dolara za ovaj predmet i on mi ga je prodao za 7 dolara i za mene nema razlike između 4 i 7 dolara, ali za njega je to ogromna razlika. Ja sam srećan, on je srećan, zašto ja treba da se cenkam?"
• Ovo je sjajna priča, svaka čast za objavu!
• Nekad zaboravljamo da razmišljamo koliko vremena i truda prodavac ulaže u svoj proizvod pre nego što dođe do nas ili koliko obroka možda oduzimamo njemu i njegovoj porodici...
• Prilično sam putovao i skoro bez izuzetka mogu da prenesem svoje iskustvo. Neki od najsiromašnijih ljudi na svetu su voljni da podele sve što imaju sa vama, dok neki od najbogatijih ljudi na svetu imaju osećaj da imaju pravo na to da osećaju da treba da dobiju stvari besplatno i ne bi vam štedeli ni novčića. Nisu svi, da budemo fer, ali većina je takva.
• Za razliku od toliko postova u kojima poslednji red uništava post, vaš poslednji red 'Molim vas da podelite ovu priču' podiže vaš dobro napisan post na još viši nivo.

BONUS VIDEO: