Srbi često odlaze u inostranstvo vođeni željom za boljim životnim standardom, sigurnijim poslovnim prilikama i mogućnostima za profesionalni razvoj. Ograničene prilike u domovini mnoge motivišu da potraže stabilnije uslove rada, veće plate i bolju podršku za porodični život. Istovremeno, obrazovanje i usavršavanje u inostranstvu otvaraju vrata ka međunarodnim karijerama, što dodatno privlači mlade i ambiciozne ljude.
Uz to, život u zemljama sa razvijenijim sistemima socijalne zaštite i višim standardima kvaliteta života često se doživljava kao prilika za lični i profesionalni napredak, ali i sigurniju budućnost za naredne generacije. Ipak, niko od njih ne krije šta im najviše nedostaje. Na popularnoj platformi Quora pokrenuto je ovo pitanje, a evo šta su otkrili Srbi koji nekoliko godina grade život u drugim zemljama:
Bojan Ž.
"Mislim da odgovor na ovo pitanje zavisi od osobe i mesta gde žive. Živim u Sjedinjenim Američkim Državama poslednjih 6 godina i ono što mi apsolutno nedostaje je hrana. Iako ovde možete da pronađete neke obroke i osnovne sastojke za hranu, čak ni oni koje možete da kupite, često nemaju isti ukus kao u Srbiji. Dve stvari koje mi najviše nedostaju, a ne možete ih naći u Sijetlu gde živim, jesu burek i kajmak".
Zoran B.
"Ja sam Srbin, trenutno živim na Malti. Ono što mi nedostaje u Srbiji je činjenica da na Malti jednostavno ne možete samo da otvorite slavinu i popijete vodu. Morate da koristite flaširanu. Voda iz slavine miriše na morsku vodu na Malti. Sve ostalo se može prilagoditi i dopuniti sličnim. Sve vrste hrane, sve vrste jela i pića mogu da se zamene još kvalitetnijim obrocima. Ne nedostaje mi nijedan iz Srbije, iako mi se jako sviđa".
Aleksa K.
"Moram da kažem mesto, ljudi u Srbiji su izuzetni u svakom pogledu. Nikada nisam očekivao da će je Beograd zapravo tako gostoljubivo i turističko mesto. Svratio sam da sam stekao toliko prijatelja da sam požalio što odlazim. Mesta kao što su Beograd, Novi Sad, Čačak, zaista su neverovatna. Svi kažu da napredak i razvoj nisu na visini kao što je to bilo 60-ih i 70-ih godina prošlog veka u drugim zapadnoevropskim zemljama, ali verujte, meni zaista nedostaju ljudi".
Jovana M.
"Kalemegdanska tvrđava mora da bude u centru pažnje cele zemlje. Svi mi, prijatelji i ja, imali bismo tendenciju da sedimo tamo blizu zalaska sunca i da budemo svedoci prelepom pejzažu. Moram da kažem da je to i dalje nešto što mi je najviše oduzelo dah. Takav utisak nemam u inostranstvu, nije to to".
Ana S.
"Hrana definitivno. Ja živim u Dubaiju, a poznato je da ovde možete da jedete hranu iz svih zemalja. Ipak, ukus nije isti. Često naručujem sarmu, ali meso je potpuno drugačije. Nije to onaj dobro poznati ukus koji vam sprema mama ili baka. Verujte mi na reč, zbog hrane sam nekoliko puta pomislila da ostavim ovde sve što sam gradila godinama i vratim se u Beograd".
BONUS VIDEO:
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji