Najteža priča koju sam ikada snimao: Dok naša deca dobijaju telefone, ovde rade 7 dana za 170 dinara i obrok

"Jedna od najtežih priča koju sam ikada snimao. Priča o deci koja rade dan i noć u teškim uslovima za mizernu platu, negde u fabrikama širom Bangladeša", stoji u opisu videa koji je svetski putnik Robert Dacešin objavio na svom Jutjub kanalu.

Dobar deo njih danas radi u fabrikama tekstila širom zemlje, a jednu takvu sam posetio i uverio se u brutalnost života ovde - u to kako više nego maloletna deca ustaju u 5 ujutru kako bi radila u fabrikama za platu koja jedva pokriva jedan obrok. Ovo su mali heroji velikog srca, koji nisu imali priliku da budu deca i čija budućnost već sada izgleda više nego tužno, bez da su oni išta uradili. Iako je dečiji rad u Bangladešu zabranjen zakonom, procenjuje se da u zemlji radi više od 3,2 miliona dece mlađe od 14 godina. Većina njih živi u glavnom gradu Daki, gde sa svojim porodicama preživljavaju sa samo nekoliko dolara dnevno.

Veliki deo garderobe koju nosimo nastaje baš u Bangladešu, a evo me na mestu gde se praktično proizvodi. Ovo je najveća pijaca ove vrste u čitavoj zemlji. Pre nego uđemo u fabriku, da biste bolje razumeli kako smo došli do toga da deca rade danas u mestima poput ovog, potrebno je da se vratimo nekoliko decenija unazad.

Naime, nakon što je 1971. stekao nezavisnost od Pakistana, Bangladeš je bio jedna od najsiromašnijih zemalja sveta. Vlada je tad odlučila da privuče strane investitore nudeći im jeftinu radnu snagu i minimalna radnička prava, što je dovelo do toga da danas preko 80 odsto izvoza zemlja dolazi od tekstilne industrije. Na ovaj način, Bangladeš je postao drugi najveći izvoznik odeće na svetu, odmah nakon Kine, a u preko 4.500 fabrika, koliko ih danas postoji, danas radi približno 10 miliona ljudi, od čega je više od 50 odsto žena. Ono što je posebno zabrinjavajuće, jeste podatak koji kaže da je svaki 12. radnik maloletan. Dok zakon prepisuje minimalnu platu od 75 evra, deca često rade za duplo manji novac", ispričao je Robert Dacešin.

Jedan od radnika, koji govori engleski jezik, pomogao je Robertu da sazna informacije od dece koja rade. Sva deca su rekla da imaju 14 godina, iako je evidentno da su znatno mlađa. I za to postoji razlog. Radnik je predstavio nekoliko dečaka koji su radili punom parom:

"Zove se Šurus i radi ovde 12 godina. Veoma iskusan radnik, koji radi ujutru od 10 sati, pa sve do 2 ujutru i onda ima pauzu dva sata, pa opet radi iznova do 10 ujutru. Njegova plata zavisi od njegove produktivnosti. Koliko dugo radi, koliko robe može da napravi, plata mu zavisi od toga. To se odnosi i na sve ostale koji rade. Zadovoljan je platom i nema nekih posebnih ciljeva u životu. Srećan je sa ovim statusom, želi da bude častan čovek koji radi u ovakvoj kompaniji. Oženjen je i rekao je da bi jednog dana voleo da ode na selo da se bavi poljoprivredom i provodi vreme sa porodicom i prijateljima.

Dečak radi ovde 4 meseca. On je trenutno u procesu obuke, tako da ne dobija platu, ali mu firma daje otprilike oko 1.50 dolara nedeljno. To je jako malo, ali je adekvatno da se obučava. Ne ide više u školu i prestao je sa učenjem od 4. razreda i sada želi da bude dobar radnik ovde i želi da se bavi biznisom kakav imamo u ovim firmama. Ima 14 godina. Njegova porodica ga nije naterala da dođe ovde, izabrao je to sam jer ne voli da uči", rekao je radnik.

"Dok naša deca dobijaju telefone na poklon, ovde deca rade za jedan obrok"

"Iako mi je prevodio sve što su pričali, kaže mi i da im je rečeno da kažu da imaju 14 godina, ukoliko ih neko pita, jer je to granica za decu da ovde rade. Ono što je još tužnije je da većina njih nikada nije išla u školu i da većina ne zna da čita i piše. Njihov jedini greh je što su rođeni na pogrešnom mestu. Dok naša deca od roditelja dobijaju na poklon telefone, satove, automobile, ova deca rade po 12 sati dnevno u uslovima koji su daleko od humanih. Temperature u ovim fabrikama često prelaze 35 stepeni, a ventilacija ne postoji. Pauze su minimalne", rekao je Robert Dacešin.

Ostatak priče pogledajte u videu ispod:

BONUS VIDEO: