"Ako gejša želi da se uda, mora da odustane od svoje profesije. Ima i žena koje pronađu svoj novi san i takođe odustanu. Sve smo različite, neke otvaraju svoje kafiće", kaže maiko, mlada Japanka koja se sprema da postane gejša. Predstavljamo vam intervju o tajnama jedne fascinantne kulture, koji potiče iz knjige "Naš Japan".
Gejše - mnogi ih pogrešno i nepravedno smatraju ekskluzivnim prostitutkama, a ova profesija je zvanično registrovana i definisana strogim pravilima. Na ovakvu sliku gejša može da utiče činjenica da su se od Drugog svetskog rata, žene lakog morala, često opisivale kao gejše, a sve zbog njihove odeće, izgleda i šminke.
Gejša, s druge strane, predstavlja kombinaciju reči gei - umetnost i sha - osoba. Ovo je žena sa širokim spektrom umetničkih veština, poput pevanja, sviranja na instrumentima kao što je šamisen (instrument sličan gitari, sa tri žice, u obliku drveta ginka), plesa, poznavanja poezije, kaligrafije, veština aranžiranja cveća (ikebana) i, naravno, ceremonije pripreme čaja.
Gejše prate veoma bogate klijente, upotpunjujući sastanke svojim prisustvom - bez ikakvog intimnog konteksta - vodeći razgovore i pružajući umetničke performanse. Da bi postale gejše, devojčice koje obično imaju četrnaest ili petnaest godina, moraju da završe šestogodišnji kurs i pripremni period tokom kojeg nauče mnoge veštine dok žive u kući gejša.
Danas je retko videti gejšu. Ako i uspete, obično je to u Kjotu, gde živi oko 200 gejši. Srećom, postoje mesta gde, uz određenu naknadu, možete da uživate u njihovim nastupima u intimnom okruženju.
Intervju sa Japankom koja se sprema da postane gejša
Zašto si želela da postaneš gejša?
- Pa, evo... Naše prvo školsko putovanje. Kada sam sa dvanaest godina bila na ekskurziji, videla sam maiko i to me inspirisalo da se kasnije vratim u Kjoto.
Kako izgleda put do toga da postaneš gejša?
- Prvo, pre nego što postaneš maiko, moraš da budeš šikomi-san. Period obuke traje od šest meseci do godinu dana, a zatim postaješ maiko i treniraš narednih šest godina. Nakon toga, ako dobiješ dozvolu od majke kuće gejši, možeš da postaneš gejša.
Kako izgleda tipičan dan maiko?
- Budim se oko 8:00 ujutru, a zatim u 9:00 idem u salu za trening. Vežbe uključuju ples, pripremu čaja, sviranje flaute, šamisena i bubnja. Sve to učim do 15:00. Nakon toga se vraćam kući i ručam. Rad počinjem u 18:00, tako da imam vremena da se pripremim i našminkam.
Da li tradicionalno primate samo stalne klijente?
- Pošto je ovo kuća majke, nepoznate osobe nemaju pristup. Imamo određenu bojazan od onih koji dolaze bez rezervacije. Zato srdačno dočekujemo samo klijente koje poznajemo i kojima verujemo. Održavamo tradiciju i otvaramo vrata isključivo stalnim gostima.
Da li sve više devojaka želi da postane gejša?
- Mislim da ima mnogo zainteresovanih, ali mnoge odustanu već tokom faze šikomi-san, jer je to veoma teško.
Kakva je budućnost gejši?
- Ako gejša želi da se uda, mora da napusti svoj poziv. Neke pronađu novi san i takođe odustanu. Sve smo različite. Neke, na primer, otvore sopstvene kafiće.
Da li za geiko i maiko važe stroga pravila?
- Pošto je period maiko faza obuke, ljubav je zabranjena. Maiko mora da nosi frizuru od prirodne kose i održava je nedelju dana bez promene. "Mek" i "Starbaks"? U takva zapadnjačka mesta ne smemo da idemo.
Možete li bar da imate telefone?
- Ne možemo da imamo ni mobilne telefone.
Da li sama praviš frizuru i šminku?
- Frizuru pravi specijalista i to traje oko sat vremena, ali šminku moram sama. Treba mi oko 40 minuta.
Da li kimono pripada samo tebi?
- Od glave do pete - sve pripada mojoj majci, tako da tehnički nije moje.
Da li gejše dobijaju platu?
- Maiko ne primaju novac. Umesto toga, od majke dobijamo besplatan smeštaj, obroke i odeću, a ako želimo negde da izađemo, dobijemo nešto slično džeparcu.
A kako je sa gejšama?
- Pa, geiko-san su nezavisne, rade za sebe i dobijaju platu.
Znači, gejše ne žive u kući gejši?
- Tako je, ali žive u blizini. Ja, šikomi-san i majka živimo ovde, nas tri.
Trenutno više ne ideš u školu?
- Ne, ne idem.
Znači, vaše obrazovanje se završava na srednjoj školi?
- Da, ovde sam došla sa petnaest godina.
Da li vam je potrebna dozvola roditelja da biste došle ovde?
- Naravno, jer smo maloletne.
Rekla si nam da ne smete da idete u komercijalna mesta, a šta je sa prodavnicama?
- Ni u prodavnice ne smemo da idemo.
Šta radite ako želite, recimo, da kupite piće?
- Možemo da zamolimo majku ili da ga kupimo tokom pauze.
Ako su klijenti turisti, da li komunicirate na engleskom jeziku?
- Obično klijenti dolaze sa prevodiocem, tako da komuniciram uz njegovu pomoć.
Šta ti je najteže tokom obuke za gejšu?
- To što ne mogu da viđam svoje roditelje i što ne smem da imam pametni telefon.
U poslednje vreme se često čuje da je deo četvrti Gion zatvoren za turiste. Šta misliš o tome?
- Ta mesta su prepuna turista, pa nam je ponekad bilo teško i da pređemo ulicu. U svakodnevnom životu osećam se jako posmatrano. Neprestano nas fotografišu ili snimaju, čak i iz blizine, skoro pored mog lica.
Da li klijenti smeju da vas fotografišu?
- Klijenti da, ali ne bi trebalo fotografisati maiko i geiko dok šetaju ulicom.
Iako je put koji je odabrala težak i potpuno drugačiji od uobičajenog načina života (nema čak ni internet), iznenađujuće je što se oseća dobro i što joj ovakva svakodnevica odgovara. Ipak, posebno je iznenađujući podatak o uzrastu u kojem se devojčice učlanjuju u kuće gejša - ako bi se u nekom trenutku pojavila želja za promenom profesije ili nekim drugim snom, gotovo svaka gejša imala bi samo osnovno obrazovanje, što bi joj otežalo pronalaženje mesta na tržištu rada.
BONUS VIDEO:
