Kojom god ulicom u Beču da prođete gotovo nemoguće je da ne čujete srpski jezik, ili neku njegovu varijaciju, što i nije iznenađenje kada se zna da u prestonici Austrije živi preko 150 hiljada stanovnika poreklom sa prostora bivše Jugoslavije.
Prirodno, to je značilo da će "nametnuti" i neke svoje stvari i oplemeniti kulturu, a šta je bolje sa Balkana od hrane?
Tako je u "carstvu čokolade i nemačkih peciva" i te kako moguće pronaći dobar bosanski burek, srpski roštilj ili hrvatske lignje. I dok gosti iz zapadne Evrope pak najviše žele da probaju bečku šniclu, Zaher tortu ili "vurst", deluje da turisti sa istoka - posebno oni sa manjim budžetom - zapravo radije biraju "naša jela".
Tako smo u centru Beča, ispred jednog kioska, zatekli ogroman red gostiju iz Azije koji su stali i raspitivali se šta je "Bosna". I mi smo morali da vidimo o čemu se radi.
Ispostavlja se da je nešto skuplja od "vursta" ili "hot-doga" i staje 5.90 evra (700 dinara) i pravi se na licu mesta, za najviše 60 sekundi. U pitanju je kobasica u dugačkoj kifli, koja je specifična po začinima.
Dodaje se kečap sa senfom i karijem, kari u prahu i hrskavi prženi luk. To se dodatno zapeče i eto jela koje po obimu može da se služi samo "između" obroka i teško da se isplati za tu cenu.
Zašto se zove "Bosna"?
Sirijac koji nas je uslužio nije razumeo naše pitanje - da li to ima ikakve veze sa Bosnom, ali jedan od "domaćina" u redu znao je da nam ispriča o čemu se radi.
Ispostavlja se, nema nikakve specijalne veze sa Bosnom i Hercegovinom, što i nije iznenađenje jer teško da ove začine iko može da poistoveti sa našim prostorima, ali su Bosanci "kumovali" imenu na drugi način.
Prema jednoj verziji, zove se "Bosna" zbog toga što Bosance "drže za jake" kao i začine korišćene u ovom jelu. Takođe, navodno je srpski imigrant Petar Radisavljević i doneo ovo jelo u Linc pre pola veka, s tim da s druge strane kažu da je zapravo mnogo pre njega to učinio jedan Bugarin - Žanko Todorov.
U njegovu verziju ide još i peršun, a u druge se stavlja i beli luk, tako da je i Bosna dobila razne druge oblike.
U svakom slučaju, lepo je videti da je nešto sa ovih prostora zaživelo u Beču i da je ponelo ime po Bosni, ali u jednom greše - od ove "Bosne" teško da bi se najeo ijedan Bosanac.
