"Da ti dam, a sutra 'leba da nemamo?": Ispovest Beograđanke koja je skupljala novac s poda, sada se leči

Na prvi pogled, možda deluje kao retka i pomalo "luksuzna" borba - zavisnost od šopinga. Mnogi bi pomislili da je reč o hiru ili prolaznoj slabosti, ali priča koju nam priča jedna Beograđanka otkriva mnogo više. Da li se iza pune korpe M.G. (36) u tržnom centru krije praznina koju pokušava da ispuni? Kako otkriva za MONDO, odmalena je bila uporna kad joj se nešto dopadne. U srednjoj školi je bila spremna da satima moli roditelje za nove čizme, dok se ne rasplače. Šoping je postao svakodnevna potreba, beg i uteha, a onda je potražila stručnu pomoć.

M. G. priznaje da je oduvek želela da bude "drugačija". Nije ni krenula u školu, a mislila je da je garderoba u tome njen saveznik.

"Ja ne znam tačno kad je to krenulo, ali znam da sam još u detinjstvu želela da uvek budem drugačija. Uvek mi je nešto falilo da bih ja bila drugačija. To je greška u startu. Mislila sam da, ako se ja drugačije obučem, ja sam drugačija osoba, što nije tačno. U suštini, ti sa svojom garderobom koju imaš, možeš uvek da budeš drugačiji, sve možeš jako dobro da iskombinuješ. Kad sam bila mlađa, radila sam to, ali nikada nisam bila ni sputavana od strane roditelja, bez obzira što smo mi porodica srednje klase. Nikada nismo imali previše. Ja sam odrastala devedesetih godina, u vreme sankcija, velikih finansijskih kriza, kada su plate i penzije bile po dve marke. Sećam se toga, ali nikada nisam osetila da meni nešto nedostaje", otkriva Beograđanka za MONDO.

Ono što je podstaklo da i sada, kada je M. G. starija, kupuje toliko, to je da, kad god je pitala mamu i tatu da li može da dobije nešto, oni su govorili: 'Ne', priča nam.

"Ja pitam: 'A što?', oni mi kažu da nemaju novca. Ja sam bila u stanju da se rasplačem. Da su oni bili striktni u rečenici: 'Ne može i tačka', ja verovatno ne bih nastavila da molim. U toj svojoj upornosti da ja dobijem to što želim, toliko sam navaljivala da se na kraju rasplačem i dobijem to. Ja sam doživljavala da je super to što sam ja uporna, da ja imam pravo da nastavim da tražim. Sećam se jedne situacije, to je bila baš drastična situacija", započinje...

"Bila sam u srednjoj školi i tražila sam čizme na štiklu. Ja sam te čizme videla u prolazu. Ta radnja je bila na Terazijama i u Zemunu. Pošla sam i u jednu i u drugu radnju. Pošto sam znala da je previše to što ću tražiti, čizme su koštale 300 maraka, ja sam odugovlačila pitanje za roditelje da li ja to mogu da kupim. S jedne strane shvatam da moji roditelji ne mogu to da mi kupe, a s druge već imam u glavi kreaciju, kako ja u njima izgledam. Želela sam te čizme za novu godinu. I sad, to je dualizam u meni. Ja se borim. S jedne strane kažem sebi da je zaista glupo da tražim, a s druge da ja moram da ih imam".

"Ja tebi sad mogu da dam i mi sutra nećemo imati šta da jedemo"

M. G. ne krije koliko je njena potreba za kupovinom čizmi bila snažna - u sećanje joj je urezala scenu sa roditeljima.

"Nova godina pada tačno u nedelju. U meni se stvarala blaga panika jer radnje ne rade u nedelju. Pre nego što sam pitala, otišla sam da vidim do kad rade. Ja sam shvatala da imam fore da se vratim kući i da molim. Ja krećem, pitam tatu, znam da će mama odmah reći da ne može. Tata kaže da ne može, mene pita mama: 'Da li si ti normalna? Šta je sa tobom? Nećemo imati sutra šta da jedemo. Ma, ne dolazi u obzir, neću više da te čujem', pa onda: 'Baš te moraš da obuješ?'. Ja sam molila i molila, a onda sam rekla tati: 'Poslednji put te pitam, da li možeš da mi daš da kupim čizme?'. I meni tata kaže: 'Ja sad tebi mogu da dam i mi sutra nećemo imati šta da jedemo'. On je meni bacio novac na pod. Ja sam ih bez problema pokupila, otišla i kupila, bez obzira što je on meni rekao da mi nećemo jesti. Ta potreba, da ja to ispunim, toliko je snažna".

"Psihijatar je rekao da namerno prolazim pored tržnog centra"

M. G. je krenula na terapije.

"Ja sam po prirodi anksiozna. Uvek imam nelagodu kad prelazim preko mosta. I kada sam pričala o tome sa psihijatrom, ja sam rekla da mi možda to nije toliki problem, koliki je kupovina. Pitao me je kako to izgleda, ja sam rekla da krenem s posla i vidim tržni centar i razmišljam da li da skrenem, da li mi treba nešto... Ne treba mi ništa. I onda kažem sebi: 'Pa dobro, mogu jednu belu majicu da kupim'. Za mene bela majica koju imam, nije više ta bela majica. I psihijatar mi kaže da prolazim namerno pored tržnog centra, ali da probam da ne ulazim u tržni centar. Upalilo mi je prvi put, drugi, treći, ali ne uvek", priznaje M. G.

"Plaćam terapeuta da ne kupujem, a kupujem i krijem se"

M. G. za MONDO otkriva situaciju kada je, u periodu terapija, otišla u šoping. Zadovoljna sniženjem i sa punim kesama u rukama, srela je svog - psihijatra.

"Ja nisam neko ko ume s novcem. To je cela suština. Ja kad god imam neki novac, sve što mi je višak, ja neću štedeti, nego ću trošiti. Dešavalo se da ja nemam i tad ne idem u šoping. Nisam zavisna toliko da moram da pozajmim da bih išla u šoping. Ja sam objasnila psihijatru da mene taj novac golica. 'Danas se živi, ko zna šta će sutra biti', vodim se ja... Zanimljivo sa psihijatrom je bilo to što je on mene učio kako da odustanem od kupovine. Terapija mi bila jednom u tri nedelje. Sećam se situacije, bila je neka rasprodaja. Izašla sam sa dva para cipela i išla ka kolima, prolazila sam pored Filozofskog. Htela sam da pređem ulicu i prekoputa na semaforu videla sam svog psihijata. I ja se okrenem sa one dve kese, samo da on mene ne uhvati u laži. Znači, ja plaćam da me leči da ne kupujem i kupujem i bežim od njega. Nikad mu to nisam rekla. Tad sam rekla sebi da on ne radi dobro i prekinula sam sa terapijom", otkriva M. G.

Primarni problem je anksioznost, ističe Beograđanka.

"Mi smo to rešili, ali drugi problem nisam rešila. Otišla sam kod drugog terapeuta. Postoje događaji koji u meni probude anksioznost i dalje, ali imam potrebu da pričam sa terapeutom i mislim da je to mentalna higijena. Krenula sam kod drugog terapeuta i u jednom trenutku sam rekla: 'Nikad vam ovo nisam spomenula, ali ja imam problem sa kupovinom'. On mi je rekao: 'Jao, svaka druga osoba ima problem sa kupovinom'. Znači, on to ne doživljava kao problem, odnosno, on je u psihološkoj analizi ličnosti ocenio da sam ja vrlo racionalna po nekim pitanjima i da znam da odvojim bitno od nebitnog i da ću prestati kad zadovoljim sebe.

Ja i dalje smatram da imam problem, pokušavam da racionalizujem, smanjim. I dalje kupujem, ali mi je jasno da u situacijama kada treba da prištedim, ja ću to uraditi. Imam mnogo više ciljeve od bele majice, na primer, da kupim stan, pa štedim. Ja ću rizikovati i ući u kredit. Mislim da su šopingholičari verovatno ljudi koji su spremni da rizikuju. Na primer, moj partner nije mogao da se odluči ni za jedan kredit. Moj ceo život je na kredit. Imam auto na kredit, stan na kredit, keš kredit. Kad bi sve to trebalo pogasiti, da ja ne zarađujem, to bi verovatno bio problem i ja ne bih kupovala dok se ne snađem. To su krugovi u kojima se vrtiš i ponavljaš ih", ističe M. G.

"Valjda bi trebalo da mi nešto nedostaje? Ne nedostaje mi ništa"

Neki psiholozi kažu da je u pitanju nadomešćivanje sreće koju ne pronalazi u drugim stvarima, kaže M.G.

"E sad, šta je za tebe sreća? Razmišljala sam šta meni nedostaje i ne mogu da kažem da mi nešto nedostaje. Volim da sam s prijateljima, volim da sam sama, imam dete. Šta onda?", pita se Beograđanka.

Šta dovodi do zavisnosti od šopinga?

  Una Popović, psiholog i edukant psihoterapije pod supervizijom, za MONDO otkriva kako možemo da prepoznamo da šoping postaje zavisnost, koji uzroci vode do toga i da li je moguće potpuno izlečenje.

• Kako da prepoznamo da li je kupovanje zaista zavisnost, a ne samo način da se opustimo?

"U današnje vreme, kada smo gotovo svakodnevno izloženi stresu, često odlazak u kupovinu koristimo kao vid relaksacije. Odemo u kupovinu, nagradimo se nečim, skoči hormon sreće dopamin i odmah se osećamo bolje. I to je u redu, ponekad. Problem nastaje kada kupujemo samo da bismo se osećali bolje, pa vremenom postane potrebno da sve više i sve češće kupujemo, da bismo ponovo osetili isti nivo zadovoljstva. Zavisnost od kupovine predstavlja kompulzivno ponašanje praćeno slabom kontrolom impulsa i neodoljivom potrebom da se nešto kupi. Dugoročno, ona najčešće dovodi do negativnih posledica na emotivno, finansijsko i socijalno funkcionisanje.

Zavisnička kupovina je ona koja je prečesta, prekomerna, češće neplanirana i ona koja prelazi naše finansijske mogućnosti. Dovodi do kratkoročnog zadovoljstva, nakon čega slede krivica i kajanje. Osoba ima osećaj da mora da kupi nešto čak i kada joj to nešto nije potrebno i teško joj je da odustane ili odloži kupovinu.

Relaksirana kupovina je najčešće planirana, kontrolisana. Od nje lako možemo odustati ili je odložiti. Često je motivisana potrebom za nekim proizvodom i prate je pozitivne emocije i zadovoljstvo i najčešće je ne prati osećaj krivice. U današnje vreme, onlajn kupovina predstavlja veliku zamku koja može da nas uvede u kompulzivnu kupovinu. Agresivni marketing, iskačuće reklame, svakodnevna obaveštenja o sniženjima, vremenski ograničene ponude sa cenama koje vrlo često variraju, "cash back" ponude, sve su to zamke koje stvaraju privid kontrole situacije.

• Koji su najčešći uzroci koji dovode do zavisnosti od šopinga?

Teško je govoriti o jasnim uzrocima nastanka bilo kog kompulzivnog ponašanja (kompulzivna kupovina, prejedanje, radoholizam) ili zavisnosti, s obzirom na to da postoji mnogo faktora koji utiču na ličnost, kao što su socijalni faktori (marketinške kampanje, društveni pritisak), neurobiološki faktori (promene u dopaminergičnom sistemu koje utiču na nagrađivanje i pojačano ponašanje) i psihološki faktori. Studije pokazuju da osobe sklone kompulzivnoj kupovini često pate od anksioznosti ili depresije. Takođe, ovo stanje često je praćeno i nekim drugim kompulzivnim ili zavisničkim ponašanjima. Potisnute emocije, duboko ukorenjeni konflikti, nestabilna slika o sebi samo su neki faktori koji mogu da doprinesu razvoju kompulzivne kupovine.

• Koje terapijske metode su se pokazale najefikasnijima u lečenju ove vrste zavisnosti?

Kognitivno-bihejvioralna terapija je najčešće korišćena u istraživanjima i pokazala se vrlo efikasnom s obzirom na to da se fokusira na identifikaciju iracionalnih misli i obrazaca ponašanja, razvijanje veština samokontrole i prepoznavanja okidača. Takođe, i drugi psihoterapijski pravci mogu da budu učinkoviti kod suočavanja sa problemima kompulzivnog ponašanja.

Geštalt terapija, na primer, može nam pomoći u identifikaciji nesvesnih emocionalnih praznina koje osoba pokušava da popuni odlaskom u kupovinu, stavlja fokus na povećavanje svesnosti, prepoznavanje telesnih senzacija i integraciji osećanja.

Grupna psihoterapija može biti značajna podrška kroz razmenu iskustava sa osobama sa sličnim ili istim problemima, a vrlo često je neophodna i partnerska ili porodična terapija s obzirom da kompulzivna kupovina može ozbiljno da naruši odnose sa bliskim ljudima zbog, na primer, finansijskih problema uzrokovanih kompulzivnom kupovinom. Takođe, u zavisnosti od procene stanja osobe, potrebno je uključiti i psihijatra koji će uvesti farmakoterapiju.

• Kako da se izborimo sa impulsom da kupujemo kada smo pod stresom ili emotivno uznemireni?

Potrebno je da osvestimo faktore koji doprinose kompulzivnoj kupovini. Osvešćivanje emotivnih stanja koji prethode kupovini, omogućava nam da pronađemo alternativne načine na koje se možemo nositi sa određenom emocijom. Odlazak u kupovinu možemo zameniti iskrenim razgovorom sa prijateljem, vežbama disanja ili šetnjom. Potrebno je da pronađemo alternativne aktivnosti koje nam mogu pomoći da se oslobodimo stresa i koje nam pružaju zadovoljstvo. Takođe, potrebno je eliminisati okidače, kao što su promotivni mejlovi, notifikacije šoping aplikacija i uz to unapred planirati odlazak u kupovinu i budžet predviđen za nju.

• Da li je moguće potpuno izlečenje ili se zavisnost drži pod kontrolom?

Kompulzivna kupovina je kompleksno stanje, koje je u donekle slično drugim vrstama zavisnosti, iako češće sa blažim posledicama. Iako postoji mogućnost ponovljenih epizoda, moguće je dugotrajno upravljati simptomima. Ključ uspeha je kontinuirana primena naučenih strategija, kao i rad na emocionalnoj stabilnosti kroz osvešćivanje emocija, telesnih senzacija, potisnutih mehanizama koji stoje iza ovakvih aktivnosti.

BONUS VIDEO: