En je Francuskinja koja je živela u Indiji, Argentini i Kambodži. Sada je odlučila da Srbija bude njen dom. Zajedno sa svojim mužem vodi muzički studio u Novom Sadu i radi u marketingu. Za Jutjub kanal "Attic Life" otkrila je zašto joj se čini da su Srbi srdačniji i gostoljubiviji od Francuza, da li je rakija odgovor na sve i da li Francuz uopšte može da podnese srpsku hranu.
"Srbija je bila veoma gostoljubiva i dosta od pomoći. Sećam se da smo jednom seli na klupu u centru Novog Sada. Moj muž Džim je jednostavno zaspao, bio je premoren. Četvoro ili petoro ljudi je stalo da pita da li nam treba pomoć. Bila sam skoro na ivici suza, govorila sam: 'Ne, ne, dobro smo'. Samo smo čekali sledeći sastanak. Ljudi su samo želeli da pomognu i to strancima.
Ja možda ne izgledam kao tipična strankinja, pa mi ljudi pričaju na srpskom, ali moj muž je crnac, tako da je odmah jasno. Prema tome, taj duh dobrodošlice... Ne biste ga našli, recimo, u Parizu. U Francuskoj bi vas ljudi samo gledali i nastavili dalje, prošli pored vas", rekla je En.
Kada je bračni par stigao u Srbiju, Džim je doživeo moždani udar - samo dva dana nakon što su stigli. Odmah su se suočili sa zdravstvom u Srbiji.
"To je bilo u aprilu 2021, još su važile mere i ograničenja. Poslali su nas u državnu bolnicu. Bilo je prilično jednostavno i brzo. Najviše nas je šokirala cena. Nismo morali ništa da platimo unapred, a račun je stigao na adresu naših prijatelja mesec dana kasnije: 350 evra za dva skenera. Ne znam kako jer je bio tamo barem tri-četiri sata. Očekivali smo mnogo više. Dobio je adekvatnu negu, sve je bilo u redu.
Dobra stvar ovde je što možeš da odeš u laboratoriju i da tražiš bilo kakvu analizu krvi. Doneseš listu, oni ti kažu: 'Imamo, nemamo, javićemo'. Ne pitaju te uvek za uput od lekara. Možda i zatraže, ali ako ga nemaš, nađete rešenje. U Francuskoj bi te gledali: 'Ali znaš li ti uopšte šta je to? Treba li ti to stvarno?', a ti im kažeš: 'To je moje telo. Moje zdravlje. Samo mi dajte da uradim analizu. Svakako vam plaćam'. I ovde ima tog otpora, jer su lekari tako obučeni, pretpostavljam. Ali, dobili smo pomoć kada nam je trebala", otkrila je En.
Na pitanje šta ju je najviše iznenadilo, osim gostoprimstva, En je odgovorila da "rakija nije baš odgovor na sve".
"Uprkos tome što neki misle da jeste. Ipak, ne bih to nazvala šokom, više kao simpatičnu stvar. Najviše smo se zbližili upravo sa Srbima. Imaju tu crno-belu logiku, direktni su - ili jeste ili nije. Tako je kako je. To je mentalitet koji cenimo".
Tri najbolje stvari u Srbiji
"Način života - biti u mogućnosti da se krećemo i vodimo život bez potrebe da radimo 15 sati dnevno i budemo samo iscrpljeni sve vreme. Ipak imamo vremena da uživamo. Nismo baš 'društvene ptice' da idemo po kafanama sa prijateljima. To nije baš naš stil, ali mi to cenimo kod Srbije. Druga stvar je mešavina između istorije Srbije i geografske pozicije - vrlo zgodno. To je čvorište za odlazak na dve različite lokacije vrlo lako. Treća stvar, rekla bih, da još uvek postoji ta siva zona, gde možeš da se krećeš na svoj način u okviru zakona, ali nije toliko strogo da moraš sve da prijavljuješ. U Francuskoj nema bezbednosti", objasnila je En.
Pogledajte šta je En još rekla o iskustvu u Srbiji:
BONUS VIDEO:
· Reaguj
