Da li se Južnoj Koreji predviđa "izumiranje" u budućnosti? Korejci nemaju vremena da osnuju porodicu zbog iscrpljujućeg posla ili to ne žele zbog tradicionalnih vrednosti i pogleda na ulogu žene u društvu. Budućnost azijskog tigra izgleda veoma sumorno.
Da bi se populacija svake zemlje održala, na jednu ženu treba da dođe 2,1 dete - to je tzv. stopa zamene stanovništva. Ako žene rađaju manje dece, a zemlja ne prima dovoljno migranata, njena populacija s vremenom opada.
Više od polovine zemalja danas ima ispod 2,1 deteta po ženi, čak se i Kina suočava s demografskim problemima. Međutim, Južna Koreja ima najgoru situaciju na svetu: na jednu ženu dolazi 0,75 deteta, dok je u glavnom gradu Seulu taj broj još niži - 0,58.
Ipak, situacija je postala ozbiljna tek u poslednjim decenijama. Još 1960. godine, korejske žene su u proseku rađale šestoro dece, 1970. taj prosek je bio nešto više od četvoro. Poslednji put je stopa fertiliteta dostigla nivo od 2,1 u 1983. godini.
Pad nataliteta snažno pogađa korejsku privredu - zemlja počinje da trpi zbog nedostatka ljudi radno sposobnog uzrasta i favorizovanja starije, penzionisane populacije. Problem dodatno pogoršava činjenica da je prosečan životni vek u Južnoj Koreji veoma visok i iznosi skoro 84 godine.
Istovremeno, Korejci odlaze u penziju prilično rano. Zakonska starosna granica za penzionisanje kreće se od 60 do 65 godina, u zavisnosti od godišta, a neki se penzionišu i ranije. Kombinacija ovih faktora znači da na svakog zaposlenog Korejca dolazi sve više penzionera, što državi otežava isplatu penzija.
Pokušaj rešavanja problema na korejski način
Južna Koreja pokušava da reši ovaj problem kroz finansijske podsticaje. Od 2006. do 2022. vlasti su potrošile preko 200 milijardi dolara na demografske mere. Danas roditelji za rođenje prvog deteta dobijaju jednokratnu isplatu od dva miliona vona, što je oko 1.300 evra. Za drugo i svako naredno dete, roditelji dobijaju do tri miliona vona, odnosno oko 1.900 evra.
Korejske porodice dobijaju dve vrste dodatnih naknada, osim jednokratne isplate nakon rođenja deteta. Prva od njih isplaćuje se do detetove druge godine:
- Milion vona mesečno (oko 630 evra) do navršenih godinu dana deteta,
- Pola miliona vona mesečno (oko 320 evra) od prve do druge godine života.
Ukupno, roditelji mogu da dobiju 18 miliona vona, što iznosi skoro 12.000 evra za prve dve godine detetovog života.
Drugi dodatak isplaćuje se sve dok dete ne napuni osam godina i iznosi 100.000 vona mesečno, odnosno oko 63 evra. Pored toga, neke privatne kompanije nagrađuju zaposlene za proširenje porodice, isplaćujući bonuse koji mogu da dostignu desetine hiljada dolara.
"Ako stopa nataliteta u Koreji ostane niska, zemlji preti nestanak", izjavio je Li Džun-gun, direktor kompanije Booyoung Group, koja svojim zaposlenima nudi 100 miliona vona, odnosno nešto više od 63.000 evra za svako rođeno dete.
Zašto "novčano rešenje" ne pomaže?
Demografski izazovi Južne Koreje ne mogu da se reše samo novcem. Delimično proizilaze iz zadržavanja tradicionalnog načina života. S jedne strane, zemlja je prošla kroz brzi ekonomski rast, što je rezultiralo većim učešćem žena na tržištu rada. S druge strane, društvene norme su se sporije menjale. I dalje se očekuje da žena bude odgovorna za decu i domaćinstvo.
Zaposlena majka se često posmatra kao "loš roditelj", a većina Korejaca, oko 65 odsto, smatra da "ženin posao otežava vaspitanje dece". Ovakvo mišljenje je u suprotnosti sa činjenicama: u razvijenim evropskim zemljama sa visokom stopom nataliteta (poput Francuske i Islanda), samo 25-30 odsto ljudi deli ta tradicionalna uverenja.
Zbog zastarelih društvenih normi, žene u Južnoj Koreji trpe veliki pritisak. Imati dete van braka i dalje je društveno neprihvatljivo i nosi mnoge teškoće: bolnice ne nude vantelesnu oplodnju ženama bez muževa, a samohrane majke često ne dobijaju podršku čak ni od sopstvenih porodica. Zbog ovih pritisaka, u Južnoj Koreji se samo 4,7 odsto dece rađa van braka, što je devet puta manje nego u SAD-u i Evropi.
Glavni razlozi
Vladine podsticajne mere ne funkcionišu. Savremene Korejke sve ređe žele da stupe u brak, jer ga doživljavaju kao "gubitak slobode i prepreku za karijeru". Tokom deset godina, između 2013. i 2023. godine, broj brakova u Koreji opao je za 40 odsto. Pad je bio naročito izražen tokom pandemije, kada je broj brakova opao za 10,7 odsto samo u jednoj godini (od 2019. do 2020) dok su brakovi sa strancima pali za čak 35,1 odsto.
Imati dete u Južnoj Koreji je posebno skupo u poređenju sa drugim ekonomski razvijenim zemljama. Ne radi se samo o osnovnim troškovima (poput pelena ili hrane), već o visokom životnom standardu. Zbog velike konkurencije za upis na univerzitete, porodice u proseku troše oko 12 odsto svojih prihoda na privatno obrazovanje, što je više nego na hranu i osnovne potrebe.
U Koreji je rasprostranjeno verovanje da diploma garantuje uspeh u životu. Naučnici ovo nazivaju "sindromom zlatne karte". Ipak, ulaganja u obrazovanje ne donose uvek očekivane rezultate. Među diplomcima starosti od 25 do 29 godina, zaposleno je samo 70 odsto muškaraca i 77 odsto žena.
Troškovi stanovanja su još jedan razlog zašto mlade porodice odustaju od rađanja dece. Ovo je česta pojava u zemljama OECD-a: što više porodica troši na stan, to ima manje dece. Između 2013. i 2019. godine, cene nekretnina u Južnoj Koreji su se udvostručile, a demografi su izračunali da je to smanjilo verovatnoću sklapanja braka za 4-5,7 odsto. Danas prosečna cena kvadrata u Seulu iznosi 9.200 dolara.
U isto vreme, glavni izdržavalac porodice i dalje je muškarac, čak i kada oba partnera rade. Južna Koreja ima najveću razliku u platama između polova među razvijenim zemljama - žene zarađuju 31,2 odsto manje od muškaraca. U praksi, to znači da žena u punom radnom vremenu zaradi oko 68,8 centi na svaki dolar koji zaradi muškarac. I to uprkos činjenici da u Koreji ljudi rade najmanje 52 sata nedeljno.
Vlasti Južne Koreje postavile su sebi cilj - povećanje nataliteta na jedno dete po ženi do 2030. godine. Međutim, sadašnje mere verovatno neće dati rezultate, kaže Sara Barns, direktorka programa za zdravlje majki u Wilson centru u SAD. Po njenom mišljenju, Koreja bi trebalo da se fokusira na rodnu ravnopravnost, umesto da samo finansijski pomaže mlade porodice. Roditelji moraju da imaju više vremena za decu, što znači fleksibilno radno vreme za oba partnera, kao i veće uključivanje muškaraca u porodične obaveze.
BONUS VIDEO:
