"Ulazak, izlazak, svaka neravnina na putu. Kako se uopšte vozi automobil koji nema klasične ručice za migavce i brisače? Tokom jednog sata vožnje, ovo kupe čudovište od 830 konjskih snaga iznova me iznenađivalo. Pre svega, činjenicom da najveći trijumf njegovih konstruktora nisu snaga, obrtni momenat niti performanse", priča mladić za jedan poljski portal, koji je imao priliku da iskusi automobil iz snova mnogih zaljubljenika u vožnju.
"Tražim pogledom nešto veliko, jer to mora da bude veliko. U Lamborginiju taj element ima zaista dramatičnu formu: dugme za paljenje motora štiti krvavocrveni poklopac, kao u scenama iz akcionih filmova gde režiseri zamišljaju dugme za lansiranje nuklearnih bombi. U međuvremenu, dugme za pokretanje/zaustavljanje u Ferrari 12Cilindri je najneupadljivije na svetu.
Štaviše, dok ne sednete unutra, čak se ni ne vidi. To je zapravo običan senzor na dodir, sakriven ispod sjajne crne površine odmah iznad donjeg dela volana. Svetli tek kada Ferari prepozna svog pravog vlasnika. Daleko veći tasteri za paljenje motora danas su standard i u automobilima koji imaju četiri puta manje cilindara i deset puta manje snage. Inače, u ovom automobilu nedostaju dve osnovne poluge.
Pet prvih iznenađenja
Na stazi u češkom Brnu upravo se vozi trka Ferrari Challenge Trofeo Pirelli Europe, a u garaži me čeka Ferrari 12Cilindri - trenutno jedini serijski proizvedeni kupe sa motorom napred i V12 konfiguracijom i jedini Ferrari kupe sa V12 motorom koji nije proizveden u ograničenoj seriji. 12Cilindri je naslednik najduže dinastije Ferrarija, koja počinje modelom 166 Sport pre 77 godina. Ujedno, 12Cilindri je najlepši Ferrari od legendarne F40 - dakle, prvi put u poslednjih 38 godina.
1. Krivine i kiša, a ja nemam poluge
Testirani primerak je u zlatnoj boji, skoro kao prvi Fiat Punto. Ipak, za razliku od Punta, koji je barem imao poluge iza volana za migavce i brisače, ovde nema ni traga od njih. Ispred mene mnogo krivina, iznad mene kišni oblaci, a nikakvih poluga.
U Ferrariju 12Cilindri polugu za migavce zamenili su tasteri iznad prečki volana. Brisači se pale dodirom senzora desno od crvenog prekidača Manettino (za promenu režima vožnje), a brzina rada brisača reguliše se obrtanjem točkića odmah iznad senzora. Zašto tako komplikovano? Da vozač ne bi skidao ruke s volana, što je moguće kod tradicionalnih poluga.
S druge strane, ko bi želeo da skloni ruke s takvog volana? Čak ni kad automobil stoji. Obruč volana je savršeno oblikovan. Materijali u kabini i sedišta su impresivni. I, uprkos očekivanjima, sedenje u njima uopšte ne boli. Naravno, lakše je sesti u nisko postavljeno sedište Ferrarija 12Cilindri (visina vozila je samo 129,2 cm) nego iz njega izaći, ali oba procesa su iznenađujuće jednostavna i ne zahtevaju zagrevanje kao pred teretanu. Ipak, ne treba se zavaravati.
2. Ni vrata se ne otvaraju tradicionalno
U Ferrariju 12Cilindri ni vrata se ne otvaraju tradicionalno iznutra: umesto ručice, tu je taster. A pored tog tastera nema ni prekidača za električne podizače prozora. Oni se nalaze tek na centralnoj konzoli između sedišta.
3. Preglednost? Mislio sam da ne postoji
Nakon neupadljivog dugmeta za paljenje, izostanka osnovnih poluga i jednostavnog ulaska, sledeće iznenađenje bilo je - preglednost unazad. Mislio sam da će zadnje staklo u retrovizoru izgledati kao uska pukotina, a zapravo se kroz njega vidi kao u dobrom karavanu. Bočni retrovizori su nešto manji, ali veći bi kvarili aerodinamiku.
4. Hauba je spektakularna
Kroz vetrobransko staklo pruža se spektakularan pogled na jednu od najdužih i najvećih haubi u savremenoj auto-industriji. I tu me je čekalo novo iznenađenje. Hauba motora se, naime, podiže iznenađujuće lako. Lakše čak i od mnogo manjih gepek vrata kod nekih kompaktnih automobila. A ispod nje - prava Testarossa.
Motor sa crveno ofarbanom glavom (naziv "testarossa" znači upravo to - "crvena glava") ima 6.496 kubika, 830 konjskih snaga i 678 Nm pri 7.250 obrtaja. Ferrari 12Cilindri kupe teži samo 1.560 kg, što znači da na svaki konj ide tek 1,88 kg mase.
5. Ubrzanje od 0 do 100 km/h za samo 2,9 sekunde
Nema potrebe da detaljišem koliko je Ferrari 12Cilindri dinamičan, to se podrazumeva. Zapravo, ubrzanje je ostavilo najmanji utisak na mene. Upravljački sistem, s druge strane, čista je poezija, kao i lakoća kojom automobil prolazi kroz krivine, mada treba biti oprezan sa preterivanjem.
I ne kupuje se sportski automobil sa V12 motorom da se ne bi čuo. Zvuk je stalno prisutan u kabini, ali ne zamara i ne iritira. Tokom ubrzavanja zvuk se razvija i dobija na dinamici, s puno visokih tonova i iznenađujuće malo basa. Nije to sirov i brutalan urlik. Više je bogato i sočno brujanje.
Pre nego što sam seo u Ferrari, bio sam siguran da će boleti. Takav automobil mora da ima tvrdoću. To su pojačavale i "tanke" gume. Osim toga, put je na nekim mestima bio u lošem stanju. Ali Ferrari 12Cilindri me je potpuno iznenadio - bilo je neobično udobno, čak i mekano, savršeno upija neravnine i to tiho. Iskreno, Dacia Bigster je mnogo tvrđa.
Tokom više od sat vremena vožnje, nisam uspeo da se naviknem na neuobičajeno paljenje migavaca (s brisačima je išlo lakše), ali sam siguran da bi mi, posle nekoliko dana sa Ferrarijem, klasične poluge delovale kao zastarela rešenja.
Uprkos svemu što se na prvi pogled čini kao glavne prednosti - odnos snage i mase, savršeno upravljanje, V12, najveće dostignuće Ferrarija 12Cilindri je to što se njime može voziti svakodnevno, jednako lako. Spojiti dve tako različite osobine u jedan automobil - e to je umetnost", zaključio je mladić.
BONUS VIDEO:
