Iran je od 1941. do 1979. godine bio pod vlašću kralja Mohameda Reza Pahlavija, izgnanog sina poslednjeg iranskog šaha. Tokom skoro četiri decenije njegove vladavine, zemlja je doživela duboke društvene i ekonomske promene. Šah je sprovodio sekularne reforme i podsticao približavanje zapadnim političkim i društvenim modelima.
Industrija i obrazovanje su se brzo razvijali, ali politički sistem je postajao sve zatvoreniji, piše Index.hr. Ograničavanje sloboda i ukidanje višepartijske politike stvarali su nezadovoljstvo koje je kulminiralo Islamskom revolucijom i nastankom Islamske Republike.
Geopolitički značaj i oslanjanje na Zapad
Tokom Hladnog rata Iran je imao strateški značaj. Velike rezerve nafte i položaj između Bliskog istoka i južne Azije činili su ga ključnim partnerom Zapada. Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države podržavale su šahov režim, videći u njemu stabilnost na nestabilnoj regionalnoj sceni. Zauzvrat, vlast je modernizovala industriju i društvo po zapadnim uzorima.
Političke tenzije i državni udar 1953. godine
Unutrašnja politika bila je puna podele. Prozapadna orijentacija izazivala je otpor komunističkih grupa i verskih lidera. Godine 1953, došlo je do preokreta. Nakon neuspelog pokušaja svrgavanja premijera Mohameda Mosadeka, šah je kratko napustio zemlju. Drugi pokušaj državnog udara uspeo je. Mosadek je uklonjen, a šah se vratio i dodatno učvrstio vlast.
Reforme i društvene promene
Šah je pokrenuo ambiciozan program modernizacije, jačajući centralnu vlast i smanjujući uticaj lokalnih plemenskih struktura. Poseban fokus bio je na obrazovanju i položaju žena, školovanje devojaka i proširenje građanskih prava.
Istovremeno su ograničavali moć verskih institucija. Jedna od kontroverznijih mera bila je zabrana nošenja vela, što je izazvalo otpor verskog dela stanovništva. Urban način života, mešanje muškaraca i žena u javnosti i zapadni stil oblačenja postajali su sve prisutniji, dok su tradicija i religija za neke bili ugroženi.
Kraljevska porodica kao simbol nove ere
Dvor je bio važan u predstavljanju modernog imidža države. Šah se 1951. oženio Sorajom, koja je nosila haljinu modne kuće "Kristijan Dior". Par se razveo 1958. jer nisu dobili naslednika. Iran je tada postao destinacija svetskih uglednika, a šah je održavao kontakte s elitom, uključujući Vinstona Čerčila.
Šah se 1959. ponovo oženio Farah Dib i dobio četvoro dece. Krajem sedamdesetih politički preokreti onemogućili su nastavak dinastije.
Centralizacija moći i kraj monarhije
Kako se približavao kraj vladavine, šah je isticao persijsko nasleđe. Tokom krunisanja 1967. u Teheranu uzeo je titulu Šahanšah - Kralj kraljeva. Organizovane su raskošne proslave.
Rast cena nafte omogućio je razvoj urbane srednje klase, ali politički prostor je sužavan. Do 1975. ukinut je višestranački sistem, a ostala je samo stranka Rastakhizu, što je koncentrisalo svu vlast u rukama šaha.
Nezadovoljstvo zbog korupcije, represije i rastrošnosti raslo je, a 16. januara 1979. šah je napustio Iran suočen s masovnim protestima. Otpor sekularnom režimu preuzeo je ajatolah Homeini, ukinuta je monarhija i Iran je ušao u novu političku eru.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Index.hr/MONDO)
