- Pravoslavno učenje kao najvažnije na sahrani ističe molitvu, opelo, žito i vino, uz dostojanstveno ponašanje i oproštaj od pokojnika.
- Crkveni izvori upozoravaju da su preterano trošenje, raskošni venci i daća koja preraste u pijanku nedopustivi greh prema pokojniku i rodbini.
Sahrana Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, održava se danas na Topčiderskom groblju u Beogradu. Prema procenama bezbednosnih službi koje je izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poslednjem ispraćaju moglo bi da prisustvuje nekoliko desetina hiljada ljudi.
Mladićev sin Darko prethodno je pozvao okupljene da njegovog oca isprate mirno i dostojanstveno, bez provokacija i sukoba. Upravo dostojanstveno ponašanje predstavlja suštinu poslednjeg ispraćaja, dok pravoslavno učenje upozorava da su se uz sahrane tokom vremena vezali brojni običaji koji nemaju crkveno poreklo.
Šta je najvažnije tokom sahrane?
Prema delu "Srpske slave i verski običaji", episkopa Nikolaja i protođakona Ljubomira Rankovića, za crkvu su najvažniji molitva, čin opela, žito i vino. Opelo predstavlja molitvu za pokoj duše preminulog i oproštaj grehova koje je učinio tokom života.
Iako se običaji razlikuju od jednog kraja Srbije do drugog, autori napominju da su pojedini postupci suvišni, pogrešni ili čak u suprotnosti sa crkvenim učenjem. Među njima su preterano trošenje novca, kupovina velikog broja venaca, razmetljivo darivanje prisutnih i organizovanje preobilnih gozbi.
Posebno se upozorava na situaciju u kojoj se okupljanje posle sahrane pretvori u pijanku. Kada se prisutni napiju i počnu da se ponašaju neprikladno, to se u ovom crkvenom izvoru opisuje kao "nedopustivi greh prema pokojniku i njegovoj rodbini".
Daća ne bi trebalo da postane gozba
Okupljanje nakon sahrane trebalo bi da bude trenutak zajedničkog sećanja na preminulog i podrške njegovoj porodici. Hrana i piće nisu sami po sebi sporni, ali gube smisao kada postanu važniji od molitve, uspomena i dostojanstvenog ponašanja.
Umesto velikih troškova i raskošnih venaca, prema pomenutom izvoru, korisnije je novac dati porodici kako bi lakše podnela troškove sahrane ili ga usmeriti u humanitarne svrhe. Kao primeri dobrih dela za pokoj duše navode se pomoć siromašnima i prilozi crkvama, bolnicama i ustanovama koje brinu o nezbrinutoj deci.
Crkvenim običajima ne pripadaju ni pojedina narodna verovanja, poput ostavljanja različitih predmeta u kovčegu, ritualnog prebacivanja uglja preko sebe po povratku sa groblja ili klanja takozvanog "dušnog brava". Kako se navodi, suština poslednjeg ispraćaja nije u raskoši i praznoverju, već u molitvi, miru i poštovanju prema pokojniku i njegovoj porodici.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
