- Istraživači u Turskoj ispituju formaciju Durupinar, za koju neki tvrde da može da bude Nojeva barka.
- Georadar je pokazao postojanje mogućih hodnike, prostorije i tunele, a bušenje je otkrilo organske slojeve i veoma tvrd materijal ispod zemlje, iako njegov satsav još nije zvanično potvrđen.
- Tim priprema robota Gofera za ulazak u podzemne šupljine, dok arheolozi i dalje upozoravaju da zvaničan dokaz da je ova formacija zaista Nojeva barka nije pronađen.
Priča o Nojevoj barci već hiljadama godina intrigira ljude širom sveta. Bez obzira na to da li je posmatrate kao religijsku istoriju, legendu ili jednu od velikih arheoloških misterija sveta, jedno pitanje nikada nije prestalo da se provlači: gde se zaista nalazi to plovilo?
Istraživači koji proučavaju ovu neobičnu stvorevinu u obliku broda već dugi niz godina tvrde da su na istoku Turske došli do revolucionarnog otkrića, koje potencijalno može da da odgovor na ovo prastaro pitanje.
Internet pomama: da li je Nojeva barka pronađena ili ne?
Na internetu se počela širiti informacija da je Nojeva barka konačno otkrivena, pa su društvene mreže preplavljene naslovima koji potvrđuju da je ovo plovilo zaista pronađeno. Ipak, prema pisanjima portala Euro Weekly News, ovo je jedna čista dezinformacija.
Novim skeniranjima ispod zemlje u Turskoj, otkrivene su formacije sa ravnim linijama, presecima pod pravim uglom i prostranim šupljinama ispod njih. Bušenjem su pronađeni i slojevi organskog materijala, a naišli su i na izuzetno tvrd sloj pod zemljom koji je, prema navodima, polomio burgiju. Tim koji vodi istraživanje čak tvrdi da je najnoviji rad "100 odsto potvrdio" da je ta formacija delo ljudskih ruku.
Svi putevi vode u Tursku
Istraživanje se sprovodi na formaciji Durupinar, na oko 32 kilometra južno od planine Ararat. Ovo mesto već decenijama privlači tragače za Nojevom barkom, jer njegov oblik, posmatran odozgo, izuzetno podseća na traženi brod.
U nastavku pogledajte kako izgleda ova formacija:
Ova formacija je prvi put uočena na snimcima iz vazduha iz 1959. godine i duga je oko 157 metara. Istraživači su godinama raspravljali o tome da li njen neobičan oblik predstavlja ostatke plovila ili je jednostavno posledica prirodnih geoloških procesa, te je ovogodišnje istraživanje veoma značajno za dolaženje do odgovora na ovo pitanje.
Radar otkrio misteriozne strukture
Međunarodni tim predvođen arheologom, profesorom Cenkerom Atilom sa Univerziteta Sivas Džumhurijet, sprovodi geološka i arheološka istraživanja koristeći se mnogim pomagalima, u koje se ubrajaju i georadar i bušenje uzimanjem jezgra.
Nakon odobrenja turskih vlasti, radarska istraživanja donela su neke od najzanimljivijih rezultata do sada. Istraživači tvrde da su identifikovali strukture koje mogu da predstavljaju hodnike, prostorije i tunele ispod površine. Jedna grupa struktura proteže se čak na oko 46 metara, sa prosečnom visinom većom od 4,3 metra, dok druga područja navodno imaju visinu od oko desetak metara.
Pogledajte kako izgleda istraživanje terena:
Postoji i posebno zanimljiv deo gde se, prema tvrdnjama istraživača, podzemne strukture dele na tri nivoa. što je navelo tim da ih uporedi sa biblijskim opisom Nojeve barke, građevine sa tri palube.
Međutim, radar ne može jednostavno da pokaže arheolozima fotografiju prostorije zatrpane pod zemljom. Oprema registruje promene u materijalima i granice između različitih slojeva ispod površine, što znači da te strukture još moraju fizički da budu istražene, kako bi se utvrdilo kako su zaista nastale.
Zatim je počelo bušenje
Tokom ove faze istraživanja, istraživači su uzeli uzorke jezgra iz unutrašnjosti i spoljašnjosti formacije u obliku broda, na dubini od oko 18 metara. Uzorci su pokazali slojeve koji sadrže velike količine organskog materijala, koji se sada šalju u laboratorije na ispitivanje kako bi se utvrdilo o kakvom je materijalu reč i koliko je on star.
Evo kako je izgledalo bušenje:
U jednom trenutku, bušenje je zaustavljeno, kada je burgija, na dubini od oko četiri do pet metara, udarila u izuzetno tvrd sloj, za koji naučnici sumnjaju da je okamenjeno ili veoma mineralizovano drvo. Međutim, zvaničan materijal još uvek nije potvrđen.
Tim je takođe saopštio da je tokom bušenja naišao i na nekoliko šupljina, uključujući tu i jednu ispunjenu blatom i vodom.
Sledeći korak napraviće robot
Sledeći korak mogao bi biti još dramatičniji, jer istraživači pripremaju malog istraživačkog robota pod nazivom Gofer. On je napravljen tako da kroz bušotine može da uđe u uske prostore, snima videee i prikuplja uzorke. Ideja je da se istraže podzemni prostori koje je radar registrovao, bez potrebe da se odmah otvaraju i time potencijalno uništavaju veliki delovi formacije.
Ako se zaista ispostavi da šupljine sadrže strukture koje je napravio čovek, snimci potencijalno mogu da pruže prvi direktan vizuelni dokaz o tome šta se nalazi ispod misteriozne formacije.
Istraživači su takođe prikupili i oko 1.000 uzoraka zemljišta sa 150 lokacija i pronašli keramiku iz gvozdenog doba izvan formacije. To ukazuje da su ljudi koristili ovo područje ili posećivali ovaj kraj tokom veoma dugog perioda, ali pronađena keramika svakako ne predstavlja dokaz da je ovo područje posećivao Noje.
Misterija je daleko od rešene
Nacionalna Geografija je ranije izvestila da mnogi arheolozi formaciju Durupinar smatraju prirodnom geološkom pojavom i da savremene potrage za Barkom ostaju veoma kontroverzne. Sam biblijski tekst kaže da se barka zaustavila na "planinama Ararata" pre više od 4.300 godina, što ne mora nužno da znači da je to današnja planina Ararat, niti lokalitet Durupinar.
Čak i zvanični turski sajt projekta navodi da se istraživanje bavi geološkim i geofizičkim dokazima, a ne potvrđivanjem istorijske ili religijske tvrdnje.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
