- Gabrijel se pre pet godina sam preselio iz Amerike u Beograd, tokom pandemije korone, i kaže da mu rodna zemlja gotovo ni ne nedostaje.
- U Srbiji uči jezik i želi državljanstvo i pasoš, ali još uči običaje na srpskim okupljanjima i svečanostima
- Na krštenju u crkvi napravio gaf i uvredio porodicu koja mu je bila domaćin
Upoznajte Gabrijela, mladića koji se pre pet godina potpuno sam doselio u Srbiju. Danas živi u Beogradu, a kaže da mu rodna Amerika gotovo uopšte ne nedostaje, jer se ne oseća kao da tamo zaista pripada. Umesto toga, jedan od glavnih ciljeva mu je da postane pravi, istinski Srbin, na čemu vredno radi svakog dana.
Svoju priču o tome kako je dospeo u našu zemlju, kao i čime su ga Srbi najviše "kupili" što nije mogao da dobije u Americi, podelio je za kamere Jutjub kanala Attic Life.
Ni sam po sebi nije tipični Amerikanac
Kako je Gabrijel ispričao, još kao dete je baš voleo istoriju. Na poklon je dobijao mnoge jugoslovenske vojne predmete, koji su ga naterali da se zapita šta je i gde je Jugoslavija.
Dodatno, nasuprot mnogim predrasudama o Srbima koje su često zastupljene među Amerikancima, Gabrijel kaže da nikada nije imao takvo mišljenje o našem narodu:
"Uopšte ne mislim da je Srbija opasno mesto. Većina Amerikanaca jednostavno ima prilično zastarele predstave o ovom prostoru.
Ja sam naišao na nekoliko jutjubera, čuo sam njihove priče i pomislio: 'Želim da idem tamo'. I tako sam tokom pandemije kovida došao ovde potpuno sam i proputovao svuda unaokolo."
Na put krenuo bez ikakvog plana
Gabrijel je za kamere ispričao i da je na put u Srbiju krenuo maltene bez ikakvog plana ili karte, što je za njega bio potpuni skok u nepoznato. Ipak, bio je primoran da se snađe, što mu je danas osiguralo vredne prijatelje:
"Čim sam prvi put došao ovde, poželeo sam da se vratim. A onda sam jednostavno počeo da upoznajem ljude.
Bio sam na slavama, bio sam na svadbama, bio sam u seoskim kućama gde se spremao roštilj. U jednom pabu, upoznao sam dvojicu prijatelja i danas su mi oni među najboljim prijateljima ovde."
Što je njemu bilo poštovanje, drugome je uvreda
Tokom svog prvog boravka u Srbiji, Gabrijel je bio i gost na jednom krštenju. Kako priča, potpuno mu je bio neprirodan način na koji se domaćini fotografišu sa gostima, pa je tom prilikom uspeo i da slučajno uvredi porodicu kod koje je gostovao.
"Kada su imali krštenje, fotografisali su celu porodicu i sve koji su došli. Zbog mog američkog mentaliteta, pomislio sam da su ljudi previše blizu, i da je to njihov trenutak, i da ću stajati sa strane dok se oni fotografišu. I time sam ih uvredio."
Na kraju, domaćini su mu strpljivo objasnili da je to kod Srba normalno, i da oni zaista žele da i Gabrijel bude deo tog trenutka.
"Srbi zaista dobro govore engleski jezik"
Kako priča, jezička barijera zadala mu je neke od najvećih teškoća. Pogotovo van Beograda, mnogi nisu znali kako da mu pomognu kada ih je pitao za pomoć na engleskom jeziku, pa je morao da se "dovija" prostim rečima na srpskom koje je do tada uspevao da zapamti.
Ipak, ističe da Srbima znanja engleskog jezika, generalno, ne manjka:
"Srbi zaista dobro govore engleski. Mislim da je to delom i zbog toga što se filmovi nisu sinhronizovali. Kulturno gledano, uticaj Zapada i američkih medija je svuda prisutan. Ali, ovde su deca odrastala gledajući filmove koji nisu bili sinhronizovani.
Mogu i da priđem nekome ko ima šezdesetak godina i da razgovaram s njim. Tokom Jugoslavije, postojale su veoma dobre škole stranih jezika. Čak i današnja omladina govori engleski gotovo kao maternji u nekim situacijama."
Od mana izdvaja birokratiju i cene
Kao odgovor na pitanje da li postoji nešto što mu se u Srbiji ne dopada, Gabrijel je, kao iz topa, ispucao da je to birokratija. Osim nje, dohvatio se teme cena, jer je primetio da markirane farmerice kod nas mogu da koštaju i do pet puta više nego u Americi, iako je u pitanju identičan model i ista marka.
Takođe, u Americi je navikao i na veću dostupnost stvari, što kod nas nije slučaj:
"U Americi, navikli smo da nam je sve dostupno na jednom mestu. Ovde moraš da obilaziš različita mesta, ali si zbog toga i mnogo više primoran da izlaziš među ljude. Kada odeš na pijacu, imaš različite tezge na kojima ćeš naći jedno malo mesto za neki vodoinstalaterski deo, drugo za odeću, treće za hranu..."
Od Srba je naučio da ne kruži kao kiša oko Kragujevca
Otkad se preselio u Srbiju, Gabrijel ima osećaj da se značajno promenio kao osoba, jer ga je okolina naterala da postane mnogo samouvereniji:
"Ljudi su mi govorili: 'Gabrijele, moraš da naučiš da kažeš šta želiš i šta ti je na umu'. I naučio sam da ne uvijam stvari, već da budem veoma direktan nekada. Ljudi ovde pričaju glasno i veoma su strastveni. Morao sam da naučim da ne budem onaj previše rezervisani Amerikanac, već da se zauzmem za sebe."
Ispočetka je mnoge stvari doživljavao veoma lično i kao nekulturu, ali je strpljenjem i debelim živcima uspeo da se navikne na srpski stepen otvorenosti u komunikaciji.
Iznenađenjima srpskim običajima tu nije bio kraj
Pored direktnosti, Gabrijela je iznenadilo i plaćanje računa nakon popijenog pića u kafiću.
"U Srbiji se račun ne deli. Mislim, ne dele ga na način na koji konobar u restoranu razdvaja račun za svakoga. Ja to zovem 'prijateljski saldo'. Niko zapravo ne vodi računa u dinar, ali ipak treba da imaš neku predstavu. Ako neko plati tvoju kafu ili pivo, uvek uzvrati uslugu.
Bitna je uzajamnost. Ako ideš kod nekoga kući, a posebno ako je osoba starija, uvek ponesi neki mali poklon. Samo budi pristojan i biće sve u redu", bio je iskren Gabrijel.
Osim toga, u Americi ne znaju ni šta je promaja, niti su svesni opasnosti ako ne ugase bojler dok se kupaju, što su mu takođe bili svojevrsni kulturološki šokovi.
Učenjem jezika je sve bliži i srpskom pasošu
Kako kaže, srpski jezik aktivno uči već dve godine, i trudi se da ga priča što više može, gde god da se nađe. Iako mu je i dalje teško da ga govori tečno, trudi se, sluša jugoslovensku muziku i gleda domaće filmove, od kojih mu je omiljeni "Podzemlje" Emira Kusturice.
Ipak, kaže da sve to vredi, zarad višeg cilja:
"Želim da naučim srpski. Želim da postanem državljanin Srbije, da dobijem pasoš i da ostanem ovde. I, zapravo, ne mislim da možeš da se povežeš sa ljudima na nekom dubljem nivou ako ne naučiš jezik.
Jer, znaš, Beograd nije Srbija. Beograd je taj svet u kojem se govori engleski. Recimo, u Zemunu svi govore engleski, ali ako odeš malo uz brda, sve se manje i manje govori. Tako da, imam osećaj da mi mnogo toga iz tog života još uvek izmiče."
Dodao je i da se u Srbiji nikada ne oseća kao da je sam, dok mu je u Americi samoća bila čest posetilac:
"Kada mi je trebala pomoć da pronađem stan, kada mi je trebala pomoć oko selidbe, kada mi je trebala pomoć oko prevođenja i kada sam morao da rešavam bilo kakvu birokratiju, uvek sam imao prijatelje koji bi došli i zastupali me ovde. To mi je promenilo život."
Čitavu Gabrijelovu priču pogledajte u nastavku:
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
