- Slavka Adžović je jedina Romkinja u Crnoj Gori koja se bavi stočarstvom i poljoprivredom.
- Stado je stvorila sama, od jedne ovce, bez ijedne kupljene životinje.
- Kaže da joj najteže pada manjak podrške, težak rad bez mehanizacije i to što je roditelji nisu opismenjivali.
Slavka Adžović jedina je Romkinja koja se bavi stočarstvom i poljoprivredom u Crnoj Gori. Stacionirana je u selu Krnovo, ali je njena kuća na četiri točka, a kompletno stado stvoreno od njenih deset prstiju. Iako je život nije mazio, njen duh je nesalomiv. Svakodnevno je tera da ustaje i ide dalje u borbu sa svakim novim danom.
Noću spava u autu, danju čuva stado
Od maja do novembra, njen dom je selo Krnovo, udaljeno od Nikšića oko 20 kilometara. Kako je ispričala za portal TRT Balkan, kuća joj je jedan stari auto, u kom spava:
"Ja, pravo da ti kažem, ni u kakvim uslovima ovde boravim. To mi je apartman, u tom autu spavam".
Kompletno stado koje danas ima stvorila je potpuno sama, od jednog grla ovce od koje je počela - nijednu nije kupila. Zajedno sa njima, u skaodnevici, njena realnost je borba protiv jakih vetrova i vremena koje nekada zna da bude i veoma surovo.
U nastavku pogledajte kako izgleda Slavkin život:
A na zarađivanje novca gleda nešto drugačije nego što bi mnogi pomislili:
"Milije mi je bilo, pravo da vam kažem, da zaradim tu koru hleba sa mojih deset prstiju, no da idem na ulicu od malih godina".
Priznaje da joj manjka podrške
Kako je iskreno rekla Slavka, sa manjkom podrške i razumevanja od ljudi se najteže nosi:
"Znači, zahtevan je posao, od jutra do sutra. Veoma su teške obaveze, a naročito bez ikakve mehanizacije, bez stope svoje zemlje".
Osim toga, roditeljima najviše zamera jednu stvar - što je nisu opismenjivali.
"Nisu te romske zajednice imale sluha ili razumevanja da me posavetuju, jer sam ja nepismena. Zaista mi je najžalije što me roditelji nisu opismenjivali. Ali, šta je - tu je".
Na stado gleda kao na svoju decu
Na sve životinje koje gaji gleda kao da im je majka, i sve ih zna u dušu:
"Životinje su, mogu ti reći, baš osetljive i baš prepoznaju čeljad. Bitno je da su oni siti, a ja jesam li sita ili nisam, manje-više".
U stadu ima i jedno "siroče", jagnje po imenu Jelena:
"Ovo mi je siroče, Jelena. Ni spaljeni katuni, ni vukovi, ni gromovi, nisu slomili njen duh".
A nisu slomili ni Slavkin, koja i dalje životu hrabro pokazuje zube, iz dana u dan.
"Ne predajem se. Život ide dalje, muka ide dalje. Borićemo se dok nas zdravlje služi, a do kad će to biti, to ništa ne znam. Ali, šta je, tu je".
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
