Zašto se crnkinje ljute kada devojke nose pletenice? Iza popularne frizure krije se bolna istorija

Frizure koje su poslednjih godina postale popularne na društvenim mrežama nisu uvek samo pitanje estetike. Jedan od primera su "cornrows", odnosno sitne pletenice koje se pletu uz samo teme i formiraju pravilne redove. Iako ih mnoge devojke biraju zbog izgleda, praktičnosti ili inspiracije poznatim ličnostima, kada ih nose bele žene, na društvenim mrežama često počinju rasprave o kulturnom prisvajanju, rasizmu i istoriji koja stoji iza ove frizure. Zašto je to tako i zbog čega deo crnačke zajednice smatra da ove pletenice ne mogu da se posmatraju isključivo kao modni trend?

Frizure su u različitim zajednicama mogle da označavaju:

• pripadnost određenoj etničkoj grupi,
• društveni položaj,
• uzrast,
• bračni status ili
• druge važne aspekte života.

Zato kosa u mnogim afričkim kulturama nije predstavljala samo estetski detalj, već i deo ličnog i kolektivnog identiteta. Način na koji je neko nosio kosu mogao je da prenosi poruke o tome ko je, odakle dolazi i kojoj zajednici pripada.

"Cornrows" su prepoznatljive po tome što se pramenovi čvrsto pletu uz kožu glave, u ravnim ili zakrivljenim linijama. Naziv na engleskom povezuje se sa izgledom redova koji podsećaju na redove u polju kukuruza. Ova tehnika nije nastala kao savremeni trend, već predstavlja deo mnogo starije tradicije oblikovanja kose u Africi.

Kakve veze pletenice imaju sa ropstvom?

Kada se govori o istoriji "cornrows", posebno se ističe period transatlantske trgovine robljem i porobljavanja Afrikanaca. Ljudi koji su nasilno odvedeni iz svojih domovina često su bili odvojeni od porodice, zajednice i kulturnih običaja, a njihova tela i izgled bili su podvrgnuti kontroli.

U takvim okolnostima, očuvanje tradicionalnih frizura moglo je da predstavlja način održavanja veze sa poreklom i kulturnim identitetom. Međutim, iskustva porobljenih ljudi se nisu svuda odvijala na isti način i da nije svaka frizura imala jednaku ulogu u svim zajednicama.

Na internetu se često javlja i tvrdnja da su porobljene Afrikanke plele kukuruz, pirinač ili drugo seme u kosu kako bi ga sačuvale tokom putovanja ili da su pomoću pletenica skrivale mape za bekstvo. Iako su ove priče veoma rasprostranjene i pojavljuju se u različitim usmenim predanjima i popularnim prikazima istorije, za njih ne postoji dovoljno pouzdanih istorijskih dokaza da bi se predstavile kao opšteprihvaćene činjenice

I bez tih spornih tvrdnji, veza između afričkih frizura, kulturnog identiteta i iskustva rasne diskriminacije dovoljno je značajna da objasni zašto ove pletenice za mnoge ljude predstavljaju mnogo više od načina na koji je kosa ispletena.

Zašto nekim crnkinjama smeta kada bele žene nose ovu frizuru?

Jedan od ključnih razloga jeste pitanje kulturnog prisvajanja. Taj izraz opisuje situaciju u kojoj pripadnici jedne kulture preuzimaju elemente druge, naročito kada je reč o zajednici čija je tradicija bila marginalizovana ili izložena diskriminaciji.

Kritike se ne zasnivaju samo na tome što neko nosi frizuru koja potiče iz druge kulture. Važan deo rasprave odnosi se na dvostruke standarde, jer ono što je u jednom kontekstu smatrano neprikladnim, neprofesionalnim ili neurednim, u drugom može da postane moderan izgled za koji se dobijaju pohvale.

Crnkinje su se, naročito u zapadnim društvima, suočavale sa diskriminacijom zbog prirodne teksture kose i tradicionalnih frizura. I danas se raspravlja o pravilima u školama i na radnim mestima koja ograničavaju određene frizure, dok poznate ličnosti i influenseri mogu da ih predstave kao novi trend bez suočavanja sa istim predrasudama.

U tome mnogi vide nepravdu. Nije problem nužno u tome što neko drugi nosi pletenice, već u tome što se ista frizura ne prihvata ili ne vrednuje jednako kada je nose pripadnice zajednice iz koje potiče.

Istovremeno, ne postoji jedinstven stav svih crnkinja o ovom pitanju. Neke smatraju da svako treba slobodno da nosi frizuru koja mu se dopada, dok druge veruju da njeno značenje i istorija zahtevaju više poštovanja i razumevanja. Zbog toga rasprava o ovome ne može da svede na jednostavno pravilo da je određena frizura dozvoljena jednoj, a zabranjena drugoj grupi ljudi.

Da li su ovakve pletenice štetne za kosu belih devojaka?

Osim kulturnog značenja, postoji i praktična strana ove frizure. Na društvenim mrežama često se tvrdi da "cornrows" nisu pogodne za belu kosu jer je ona tanja i da zbog toga mogu da izazovu opadanje. Ipak, takvo objašnjenje nije sasvim precizno. Rizik od oštećenja ne zavisi isključivo od boje kože ili pripadnosti određenoj etničkoj grupi, već od karakteristika kose, načina pletenja, zategnutosti i dužine nošenja frizure.

Previše čvrste pletenice mogu da stvaraju stalnu napetost na korenu dlake i dovedu do stanja poznatog kao trakciona alopecija, odnosno gubitak kose usled dugotrajnog zatezanja. Prvi znaci mogu da budu bol, peckanje, crvenilo, sitnebubuljicenatemenu i proređivanjekose, naročito uz liniju čela i na slepoočnicama. Ako se napetost ponavlja i traje dugo, oštećenje u pojedinim slučajevima može da postane trajno.

Ovaj rizik postoji kod različitih tipova kose. Ipak, prirodno kovrdžava kosa, koja je česta kod ljudi afričkog porekla, ima određene strukturne osobine zbog kojih može da bude podložnija lomljenju, naročito kada se kombinuju zatezanje i druge agresivne tehnike stilizovanja. To je jedan od razloga zbog kojih je važno da se prilagodi način pletenja individualnim karakteristikama kose.

Dakle, nije tačno da će beloj devojci kosa nužno da otpadneako isplete "cornrows", niti da je ova frizura automatski bezbedna za svaku crnkinju. Najvažnije je da pletenice nisu previše zategnute, da ne izazivaju bol i da se kosa ne izlaže dugotrajnom mehaničkom opterećenju.

Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

BONUS VIDEO:

 (MONDO)