- Natalijina ramonda je simbol Dana primirja u Prvom svetskom ratu i u Srbiji se nosi 11. novembra, uz ljubičasti cvet i zelenu-crnu traku.
- Biljka je poznata kao "cvet feniks" jer može potpuno da se osuši, pa ponovo oživi kada dobije vodu.
Svake godine 11. novembra, na reverima građana Srbije možete da vidite neobičan ljubičasti cvet sa zeleno-crnom trakom. Reč je o Natalijinoj ramondi, simbolu Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Iako mnogi prepoznaju ovaj amblem, iza njega se krije priča koja je mnogo značajnija od samog cveta.
Dan primirja obeležava se 11. novembra u znak sećanja na 1918. godinu, kada je u 11 časova stupilo na snagu primirje kojim su okončana ratna dejstva u Prvom svetskom ratu. U Srbiji ovaj datum ima status državnog praznika od 2012. godine, a upravo tada je uveden i prepoznatljivi amblem sa Natalijinom ramondom.
Izbor ovog cveta nije bio slučajan. Njegova simbolika povezana je sa ogromnim stradanjem koje je Srbija pretrpela tokom rata, ali i sa sposobnošću naroda da se nakon velikih gubitaka ponovo podigne i obnovi.
Cvet koji može da oživi i kada se potpuno osuši
Natalijina ramonda poznata je i pod nazivom "cvet feniks", a razlog za to je njena neverovatna osobina. Čak i kada se potpuno osuši, ova biljka može ponovo da oživi kada dobije vodu. Naizgled beživotna, smežurana biljka nakon zalivanja ponovo se oporavlja i vraća u život. Upravo zbog ove osobine postala je metafora za Srbiju koja je, uprkos ogromnim ljudskim žrtvama i razaranjima u Prvom svetskom ratu, uspela da se ponovo uzdigne.
Ova simbolika posebno je značajna kada se uzme u obzir koliko je Srbija stradala tokom Velikog rata. Zato Natalijina ramonda ne predstavlja samo sećanje na poginule, već i opstanak, istrajnost i obnovu zemlje nakon jednog od najtežih perioda njene istorije.
Po kome je cvet dobio ime?
Natalijina ramonda dobila je ime po kraljici Nataliji Obrenović. Cvet je u okolini Niša otkrio dvorski lekar dr Sava Petrović, koji ju je opisao zajedno sa botaničarem Josifom Pančićem. Ova retka i zaštićena biljka raste uglavnom u istočnoj Srbiji, ali se može da se pronađe i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan. I taj podatak ima posebnu simboliku, budući da je upravo Kajmakčalan jedno od mesta koja se vezuju za velike borbe srpske vojske tokom Prvog svetskog rata.
Cvet koji je preživeo ledeno doba, a može da oživi i kada se potpuno osuši
Natalijina ramonda je višegodišnja biljka koja raste u pukotinama krečnjačkih stena, najčešće na nepristupačnim mestima. Može da se pronađe na području Srbije, Severne Makedonije i severne Grčke, a zanimljivo je da je uspela da preživi i ledeno doba. Ono po čemu je posebno poznata jeste njena sposobnost da preživi duge periode bez vode. Čak i kada se potpuno osuši i izgleda kao da je uginula, nakon zalivanja može ponovo da oživi i nastavi svoj životni ciklus.
Zanimljivo je da je 1928. godine botaničar Pavel Černjavski slučajno prosuo vodu na herbarijumski primerak ove biljke, koji je bio potpuno osušen. Nakon toga, ramonda je ponovo oživela.
Šta predstavlja zelena i crna traka na amblemu?
Natalijina ramonda na znački ne pojavljuje se sama. Uz ljubičasti cvet nalazi se i zelena i crna traka koja predstavlja Albansku spomenicu, odlikovanje dodeljivano srpskim vojnicima koji su se povlačili preko Albanije tokom zime 1915/1916. godine.
Ovaj deo amblema podseća na jednu od najtežih epizoda srpske istorije, tokom koje su vojnici i civili prolazili kroz izuzetno teške uslove kako bi preživeli povlačenje. Zajedno, cvet i traka predstavljaju dve važne poruke: sećanje na stradanje i poštovanje prema onima koji su preživeli i omogućili obnovu zemlje.
Zato Natalijina ramonda nije samo ukras koji se jednom godišnje nosi na reveru. Ona je podsetnik na istoriju, žrtvu i snagu da se nakon najtežih trenutaka ponovo pronađe put ka životu.
BONUS VIDEO:
(MONDO)