- Japanski istraživači sa Univerziteta u Kjotu proučili su 300 vlasnika mačaka i utvrdili četiri tipa ličnosti: izrazito društvene, društvene, plašljive i stidljive.
- Stidljive mačke pokazale su kombinaciju straha i želje za istraživanjem, što podseća na ponašanje ljudskih beba.
- Autorka studije poručuje da takvim mačkama ne treba nametati kontakt, već im dati vreme i prostor da se opuste.
Mačke često deluju rezervisano. Ponekad traže pažnju, a već u sledećem trenutku ponašaju se kao da žele da ih ostavimo na miru. Povučene su, osim u trenucima kada odluče da budu u središtu zbivanja. Tim istraživača iz Japana proučavao je upravo to kolebanje između povučenosti i otvorenosti i otkrio da su mačke u nekim aspektima slične ljudskim bebama, piše Vice.
Ličnost mačaka
Naučnici sa Univerziteta u Kjotu sproveli su istraživanje u kojem je učestvovalo 300 vlasnika mačaka. Kako bi proučili ličnost mačaka, koristili su upitnike koji se inače upotrebljavaju za procenu temperamenta beba. Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu PLOS One.
Iako mačke često doživljavamo kao hladne i samo povremeno umiljate, istraživači su utvrdili da je njihov unutrašnji život znatno kompleksniji nego što se na prvi pogled čini. Analiza podataka ukazala je na četiri jasna tipa ličnosti: izrazito društvene, društvene, plašljive i stidljive.
Neočekivana sličnost s ljudskim bebama
Posebno je zanimljiva bila grupa stidljivih mačaka, koje su istovremeno pokazivale strah i snažnu potrebu za istraživanjem. Takvo ponašanje odražava klasičnu stidljivost karakterističnu za ljudsku odojčad. To je situacija uporediva s bebom koja vas posmatra, a zatim se povuče čim joj se približite. U ovoj kategoriji najzastupljeniji su bili mužjaci i mačke koje su ranije živele na ulici.
Glavna autorka studije, Madoka Hatori, ističe da razumevanje ovih tipova ličnosti može pomoći vlasnicima i azilima. U razgovoru za Gizmodo otkrila je da je njena naučna radoznalost počela rano – već sa šest godina testirala je da li je njena kućna mačka levoruka.
Hatori objašnjava da se zahvaljujući ovim saznanjima mačke koje se skrivaju više ne bi smele posmatrati isključivo kao "plašljive". Možda im ne bi trebalo nametati interakciju. Umesto toga, potrebno im je dati vreme i prostor da se opuste u društvu, slično kao što je to ponekad potrebno i ljudima.
Bonus video:
