- Boris Štrbac kaže da je zavisnost počela u osnovnoj školi, a sa 17 godina prešao je na heroin i završio i u zatvoru.
- Prekretnica je bila rehabilitacija 2007. godine, posle koje je ostao čist 19 godina i danas pomaže drugima kroz 'Restart'.
O svojim životnim borbama otvoreno je govorio Boris Štrbac, koji je uspeo da pobedi zavisnost od narkotika. Psihijatar dr Snežana Alčaz je u emisiji "Žena za sva vremena" na televiziji K1,objasnila je kako nastaju bolesti zavisnosti, kakvu ulogu imaju porodica i okruženje i zašto je stručna pomoć ključna za oporavak.
"Najteže mi je bilo što sam mislio da je nemoguće osloboditi se"
Boris Štrbac, koji danas kroz organizaciju "Restart" pomaže ljudima da izađu iz bolesti zavisnosti, otkrio je da je njegov problem počeo još tokom osnovne škole. Prvi put je probao marihuanu između sedmog i osmog razreda, a zatim je prešao na tablete i druge psihoaktivne supstance. Sa samo 17 godina počeo je da koristi heroin.
"Bio sam perspektivan dečak koji je imao sve izglede da bude uspešan mlad čovek. Međutim, okruženje, tadašnji trendovi i model vaspitanja u kojem sam odrastao, uticali su na to da razvijem nesigurnost. Kao nesiguran mlad čovek lakše sam donosio pogrešne odluke", ispričao je Boris.
Govoreći o periodu zavisnosti, priznao je da je prošao kroz izuzetno teške trenutke, uključujući probleme sa zakonom i boravak u zatvoru.
"Imao sam ozbiljne probleme sa zavisnošću, ali i sa kriminalitetom. Bio sam na izdržavanju zatvorske kazne zbog narkotika. Moja porodica je mnogo trpela zbog svega što sam radio. Ipak, otac, majka i brat uvek su bili uz mene. Najteže mi je bilo što sam mislio da je nemoguće osloboditi se", rekao je Štrbac.
Prekretnica: "19 godina sam čist"
Prekretnica u njegovom životu dogodila se 2007. godine, kada je odlučio da ode na rehabilitaciju.
"Odlazak u terapijsku zajednicu, u rehabilitacioni centar, moja je najbolja odluka. Na rehabilitaciji sam proveo 14 meseci i evo me, 19 godina sam čist", istakao je Boris.
Posebno je naglasio značaj vere, porodice i stručne podrške, ali i činjenicu da je za oporavak neophodno promeniti način razmišljanja i životne navike.
"Novi Boris se rodio priznavanjem svoje prošlosti, svojih grešaka i prihvatanjem sebe. To sam radio, ali to više ne želim da budem. Kroz veru, ljude, terapijski proces i porodicu uspeo sam da promenim svoj život", objasnio je.
Danas se bavi prevencijom bolesti zavisnosti i edukacijom roditelja i mladih, a posebno upozorava na opasnosti ranog eksperimentisanja sa narkoticima.
"Roditelji često poslednji saznaju da im je dete u problemu. Zato je važno da prepoznaju rizično ponašanje i reaguju na vreme", poručio je Štrbac.
Dr Snežana Alčaz: "Zavisnost je bolest mozga, a ne porok"
Psihijatar dr Snežana Alčaz objasnila je da bolesti zavisnosti ne nastaju preko noći, već se razvijaju postepeno, često od eksperimentisanja i povremene upotrebe supstanci ili ponavljanja određenog ponašanja.
"Zavisnost ne nastaje odjednom. Prvo postoji eksperimentisanje, zatim rekreativno korišćenje, potom korišćenje koje već izaziva određenu štetu, a onda se razvija zavisnost. Moramo da kažemo da je zavisnost bolest mozga", naglasila je doktorka.
Kako je objasnila, određene supstance, ali i ponašanja poput kockanja, dovode do promena u mozgu, zbog kojih osoba sve teže kontroliše svoje postupke.
"Kontrola je smanjena, ne razmišlja se o dugoročnim posledicama, ne sagledava se šteta i reaguje se impulsivno. Osoba nastavlja sa ponašanjem iako zna da joj ono šteti", objasnila je Alčaz.
Posebnu pažnju posvetila je ulozi porodice, genetike, trauma, vršnjačkog pritiska i psihičkih problema u nastanku zavisnosti.
"Postoje osobe koje su predisponirane za razvoj zavisnosti, ali i porodične okolnosti koje imaju veoma važnu ulogu. Impulsivnost, anksioznost, depresija, trauma i potreba za novim uzbuđenjima mogu povećati rizik. Adolescencija je posebno osetljiv period,
jer je tada uticaj vršnjaka veoma snažan", rekla je doktorka.
Upozorila je i da se struktura bolesti zavisnosti menja, navodeći da se u praksi primećuje smanjenje heroinske zavisnosti, ali i porast upotrebe kokaina, kao i sve češće kombinovanje alkohola, kokaina i kockanja. Govoreći o alkoholizmu, istakla je da osoba ne mora da bude vidno pijana ili da zanemaruje posao kako bi imala ozbiljan problem.
"Redovno korišćenje alkohola uvek nešto oduzima ljudima. Neko može da funkcioniše, da ide na posao i da naizgled vodi normalan život, ali to ne znači da nema problem. Upravo takvi ljudi često mnogo kasnije dolaze na lečenje", upozorila
je.
Objasnila je da su među važnim znacima zavisnosti gubitak kontrole nad količinom popijenog alkohola, prekidi pamćenja tokom pijanstva, neuspešni pokušaji smanjenja konzumacije i negativne posledice po zdravlje i porodicu. Govoreći o oporavku, naglasila je da je zavisnost hronična bolest kod koje postoji mogućnost povratka, zbog čega lečenje zahteva dugoročan rad.
"Zavisnost možemo da poredimo sa dijabetesom ili astmom, a ne sa gripom koja dođe i prođe. To je bolest koja može da se vraća i zato određena vrsta opreza mora uvek da postoji", objasnila je dr Alčaz.
Istakla je i da eventualni povratak zavisničkom ponašanju ne znači da je celokupno lečenje propalo, već da je važno odmah potražiti pomoć i nastaviti terapijski proces.
"Kada čovek izađe iz zavisnosti, povrati svoje dostojanstvo. Važno je biti slobodan, biti dostojanstven i naučiti da budemo zadovoljni onim što imamo", zaključila je dr Snežana Alčaz.
Bonus video:
