Smučile su vam se gužve u saobraćaju? Ovo je grad za vas, u njegovom centru automobili ne postoje

Gužve u saobraćaju, neprestano trubljenje, potraga za parkingom i nerviranje zbog nekoliko minuta kašnjenja svakodnevica su za stanovnike mnogih velikih gradova. Dok se pojedine prestonice bore sa sve većim brojem automobila, u jednoj evropskoj zemlji odlučili su da promene pravila i pokažu da gradski život može da izgleda sasvim drugačije.

Pre nego što je postala primer grada sa velikom pešačkom zonom, Ljubljana se suočavala sa problemom koji je dobro poznat stanovnicima gotovo svih evropskih prestonica. Početkom dvehiljaditih, automobili su prolazili i kroz samo istorijsko jezgro, a saobraćaj je zauzimao prostor namenjen ljudima.

Prema podacima Evropske komisije, istraživanje iz 2003. godine pokazalo je da se gotovo 60 odsto putovanja u centru grada obavljalo automobilom. Zbog toga je 2007. godine pokrenuta strategija "Vizija Ljubljana 2025", kojom je postavljen cilj da se centar postepeno pretvori u prostor prijatniji za pešake i bicikliste.

Promene su počele zatvaranjem pojedinih ulica i trgova za motorni saobraćaj. Među prvim lokacijama našli su se Prešernov trg i Volfova ulica, a kasnije su pešačke zone proširivane i na druge delove centra. Jedan od važnijih koraka napravljen je 2011. godine, kada je Kongresni trg preuređen u pešačku zonu. Umesto prostora kojim dominiraju vozila, dobio je novu namenu i postao mesto za okupljanje, šetnju i različite gradske događaje.

Rezultat je bio značajan: površina pešačke zone u centru povećana je za oko 620 odsto u odnosu na period pre početka transformacije. Tako su ulice i trgovi koji su ranije bili namenjeni automobilima postali deo svakodnevnog života stanovnika i turista.

Šta se dešava kada automobili nestanu iz centra?

Najveća razlika primećuje se već tokom obične šetnje gradom. Umesto da se pešaci provlače između parkiranih automobila i čekaju da pređu ulicu, mogu slobodnije da koriste javni prostor. U centru se nalaze kafići, restorani, prodavnice i mesta za odmor, a obale reke Ljubljanice postale su jedan od prepoznatljivih prostora za druženje.

Ovakva promena nije važna samo zbog lepšeg izgleda grada. Manje motornog saobraćaja znači i manje buke, kao i manje izduvnih gasova na mestima na kojima se svakodnevno okuplja veliki broj ljudi. Evropska komisija navodi da su nakon preuređenja Slovenske ulice, jedne od važnih gradskih saobraćajnica, emisije crnog ugljenika smanjene za 70 odsto. To je jedan od konkretnih pokazatelja koliko promena načina organizovanja saobraćaja može da utiče na kvalitet vazduha.

Važno je i to što zatvaranje centra nije značilo da su stanovnici ostali bez mogućnosti prevoza. Ljubljana je istovremeno razvijala druge načine kretanja, kako bi ljudi mogli da stignu do svojih odredišta bez potrebe da koriste sopstveni automobil.

Kako se ljudi kreću bez automobila?

Ljubljana je razvila nekoliko alternativnih načina prevoza, a među najzanimljivijima su mala električna vozila pod nazivom Kavalir. Reč je o besplatnom prevozu koji funkcioniše u pešačkoj zoni i posebno je namenjen starijim osobama i ljudima sa otežanim kretanjem.

Ova vozila kreću se malom brzinom kroz centar, a putnici mogu da ih zaustave na ulici ili da zatraže vožnju telefonom. Na taj način i oni kojima duge šetnje predstavljaju problem mogu lakše da stignu do željenog mesta.

Za one koji vole aktivniji način kretanja, tu je sistem iznajmljivanja bicikala BicikeLJ. Grad ima i razgranatu mrežu biciklističkih staza, dok je javni prevoz organizovan tako da povezuje različite delove Ljubljane. Turistima je na raspolaganju i električni vozić Urban, kojim mogu da obiđu najpoznatije gradske znamenitosti. Dakle, iako automobili nemaju pristup velikom delu istorijskog centra, to ne znači da je kretanje otežano, naprotiv, grad je ponudio više različitih mogućnosti.

Da li su stanovnici prihvatili život bez automobila?

Kada se govori o zatvaranju gradskog centra za automobile, često se postavlja pitanje kako takva odluka utiče na svakodnevicu ljudi koji tu žive i rade. Da li je lakše da se stigne do prodavnice, kako funkcionišu dostave i šta se dešava sa onima koji ipak moraju da koriste automobil?

Ljubljana nije zabranila automobile na teritoriji čitavog grada. Ograničenja se odnose prvenstveno na centralne pešačke zone, dok je ostatak grada i dalje povezan putevima i javnim prevozom. Za snabdevanje i dostavu postoje posebna pravila i vremenski termini, a vozači koji dolaze iz drugih delova grada mogu da koriste parkinge na obodu i nastave putovanje javnim prevozom.

Prema evropskoj studiji o transformaciji Ljubljane, strahovanja da će zatvaranje centra negativno da utiče na poslovanje prodavnica i ugostiteljskih objekata nisu se ostvarila. Naprotiv, poslovanje i turizam u istorijskom jezgru imali su koristi od promena.

Ljubljana želi još manje automobila u budućnosti

Ljubljana ne planira da se zaustavi na dosadašnjim promenama. Gradsko veće je u oktobru 2025. godine usvojilo novu strategiju održive mobilnosti za period od 2025. do 2032. godine.

Jedan od glavnih ciljeva jeste da se približno dve trećine svih putovanja obavlja održivim načinima prevoza, odnosno peške, biciklom ili javnim prevozom, dok bi na automobile otpadala približno jedna trećina. Plan uključuje i razvoj koncepta takozvanog grada od 15 minuta, u kojem bi stanovnici najvažnije svakodnevne potrebe mogli da obave u relativno kratkom vremenu od svog doma.

Ova promena donela je Ljubljani i međunarodno priznanje. Grad je 2016. godine poneo titulu Evropske zelene prestonice, između ostalog zahvaljujući unapređenju javnog prevoza, širenju pešačkih i biciklističkih zona i očuvanju zelenih površina.

Ljubljana tako pokazuje da gradski centar ne mora nužno da bude prostor kojim dominiraju automobili. Iako ovakav model ne može jednostavno da se preslika na svaki grad, posebno na one sa drugačijom infrastrukturom i brojem stanovnika, slovenačka prestonica pokazala je da je moguće drugačije organizovati svakodnevni život.

BONUS VIDEO:

 (MONDO)