Bivša supruga Marka Entonija snimila je jednominutnu reklamu o "fijatovom" modelu koji će se sklapati u Kragujevcu i pokušati da osvoji srca i novčanike američkih vozača.
Vozeći se ulicama nepoznatog grada u SAD, Džej Lo u reklami govori o kraju u kom je odrasla i životnim ciljevima, a koji se metaforično prožimaju u živopisnom dizajnu novog "fiće".
I dok se italijanski konstruktori probijaju na probirljivo i ćudljivo tržište SAD, izdanci kragujevačke fabrike automobila to su činili još davnih 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Istini za volju, glavni adut možda im i nije bio kvalitet, ali su bespogovorni šarm i vrlo pristojna cena omogućili "fići" da dopre do srca brojnih žitelja Južnoafričke Republike, s jedne, ali i Velike Britanije, s druge strane, piše "Press".
Popularizaciji "fiće" u domovini pomogli su i filmovi. Sporednim rolama u više desetina domaćih ostvarenja, "fića" je postao neizostavan deo popularne kulture kod nas, da bi ga na sam pijedestal postavila kultna serija "Grlom u jagode" i ništa manje vredan film "Nacionalna klasa". Prestanak njegove proizvodnje 1985. godine ni izbliza nije pokvario decenijama građen imidž. Štaviše, kasnije je proglašen najboljim jugoslovenskim automobilom u 20. veku.
Međutim, to nije bila sudbina modela "jugo 45", koji je u Ameriku stigao sredinom 80-ih. U vreme kada je najjeftiniji novi auto na američkom tržištu koštao 9.113 dolara, kragujevački model ponuđen je za svega 3.995, zbog čega je za samo pola godine ušao u anale američke automobilske istorije kao najbrže prodavani auto iz Evrope.
Kampanja pod sloganom "svakome je ponekad potreban jugo" bila je izuzetno efektna i jugoslovensku mašinu vešto pozicionirala u nepreglednoj gomili proizvoda, sa statusom "drugog porodičnog automobila". Euforija je trajala svega godinu dana, koliko je bilo potrebno da se proda 160.000 komada, ali i da potrošači uvide svekolike mane našeg ponosa.
Menjač je preskakao, rđa se hvatala, a brisači lelujali po šoferki, pa su duhoviti Amerikanci u deliću sekunde smišljali viceve o svom "ljubimcu" i do danas stvorili neverovatnu bazu od preko 36.000 internet stranica na kojima se mogu pročitati pošalice o "jugu".
Čak je i slavni Džej Leno u svom šou-programu primetio kako je "proizvođač 'juga' upravo smislio najsigurniji način da spreči krađu svojih automobila - povećao je pločicu sa imenom". Tako je poslednji veliki izvozni proizvod jugoslovenskog samoupravljanja doživeo svoj spektakularan pad, kojem je uz nesporne falinke donekle kumovala i činjenica da je stizao iz komunističke zemlje.
Proglašen je jednim od najgorih automobila u istoriji i to, prema mišljenju brojnih analitičara, samo iz jednog, vrlo jednostavnog razloga - za razliku od raspalih "trabanta", "zaporošca" i "vartburga", usudio se da se otisne na trasu Kolumbovog puta iz 1492. godine. Upravo ga je ova hrabrost koštala ružnih epiteta u naredne dve i po decenije, jer je pokušao sebi da prokrči put kroz nesvakidašnju tržišnu preriju SAD, ne oslanjajući se pritom na Samantu Foks, Madonu ili bilo koju drugu tadašnju lepoticu.
(MONDO)
Vozeći se ulicama nepoznatog grada u SAD, Džej Lo u reklami govori o kraju u kom je odrasla i životnim ciljevima, a koji se metaforično prožimaju u živopisnom dizajnu novog "fiće".
I dok se italijanski konstruktori probijaju na probirljivo i ćudljivo tržište SAD, izdanci kragujevačke fabrike automobila to su činili još davnih 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Istini za volju, glavni adut možda im i nije bio kvalitet, ali su bespogovorni šarm i vrlo pristojna cena omogućili "fići" da dopre do srca brojnih žitelja Južnoafričke Republike, s jedne, ali i Velike Britanije, s druge strane, piše "Press".
Popularizaciji "fiće" u domovini pomogli su i filmovi. Sporednim rolama u više desetina domaćih ostvarenja, "fića" je postao neizostavan deo popularne kulture kod nas, da bi ga na sam pijedestal postavila kultna serija "Grlom u jagode" i ništa manje vredan film "Nacionalna klasa". Prestanak njegove proizvodnje 1985. godine ni izbliza nije pokvario decenijama građen imidž. Štaviše, kasnije je proglašen najboljim jugoslovenskim automobilom u 20. veku.
Međutim, to nije bila sudbina modela "jugo 45", koji je u Ameriku stigao sredinom 80-ih. U vreme kada je najjeftiniji novi auto na američkom tržištu koštao 9.113 dolara, kragujevački model ponuđen je za svega 3.995, zbog čega je za samo pola godine ušao u anale američke automobilske istorije kao najbrže prodavani auto iz Evrope.
Kampanja pod sloganom "svakome je ponekad potreban jugo" bila je izuzetno efektna i jugoslovensku mašinu vešto pozicionirala u nepreglednoj gomili proizvoda, sa statusom "drugog porodičnog automobila". Euforija je trajala svega godinu dana, koliko je bilo potrebno da se proda 160.000 komada, ali i da potrošači uvide svekolike mane našeg ponosa.
Menjač je preskakao, rđa se hvatala, a brisači lelujali po šoferki, pa su duhoviti Amerikanci u deliću sekunde smišljali viceve o svom "ljubimcu" i do danas stvorili neverovatnu bazu od preko 36.000 internet stranica na kojima se mogu pročitati pošalice o "jugu".
Čak je i slavni Džej Leno u svom šou-programu primetio kako je "proizvođač 'juga' upravo smislio najsigurniji način da spreči krađu svojih automobila - povećao je pločicu sa imenom". Tako je poslednji veliki izvozni proizvod jugoslovenskog samoupravljanja doživeo svoj spektakularan pad, kojem je uz nesporne falinke donekle kumovala i činjenica da je stizao iz komunističke zemlje.
Proglašen je jednim od najgorih automobila u istoriji i to, prema mišljenju brojnih analitičara, samo iz jednog, vrlo jednostavnog razloga - za razliku od raspalih "trabanta", "zaporošca" i "vartburga", usudio se da se otisne na trasu Kolumbovog puta iz 1492. godine. Upravo ga je ova hrabrost koštala ružnih epiteta u naredne dve i po decenije, jer je pokušao sebi da prokrči put kroz nesvakidašnju tržišnu preriju SAD, ne oslanjajući se pritom na Samantu Foks, Madonu ili bilo koju drugu tadašnju lepoticu.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.