Petnaestogodišnji Paul daje "gas do daske". Ubrzava iz krivine i sa lakoćom prestiže druge bicikliste - koji se već znoje i uzdišu. I Paul je ostao bez daha - ali ne zbog napora, već zato što je oduševljen: "Ovo je kul!", dovikuje svom bratu. "Namestio sam električni pogon na najjače, to je onda prava stvar!"
Paul je na vozilu koje još uvek nema pravo ime: električni bicikl, e-bajk (E-Bike)... U stvari to je bicikl, ali on "prepoznaje" silu kojom se pritiskaju pedale i onda "pomaže" elektromotorom. Paul se zaleće pred brata Fridmana i koči u poslednjem trenutku. Naravno da i on želi da isproba super-bicikl. Svom silom pritiska pedale i već za nekoliko sekundi juri oko 25 kilometara na sat. I on vozi "slalom" među posetiocima sajma biciklizma "Cycolonia" u Kelnu i najradije više ne bi silazio sa bicikla, piše "Dojče vele".
Ali, Paul posle vožnje, ipak kaže: "Ne bih nikad kupio takav bicikl. Izgleda kao od nekog starca." Zaista, glavni kupci takvih vozila u Nemačkoj su imućniji penzioneri koji su otkrili da im sa takvim biciklom nije potrebno mnogo snage da bi se recimo popeli uz brdo. Električni bicikli tako i izgledaju: sa "ženskim" ramom da bi penzioneri mogli lakše da se popnu na njih.
Za Paula i Fridmana je takva logika smrtni greh. Kad bi se sa nečim takvim pojavili pred školom, svi bi umrli od smeha. "I ova kutija pozadi, ona izgleda potpuno blesavo", komentarišu kućište za akumulator. Ali bez njega e-bajk ne može - negde treba i da se smesti četiri kilograma teška baterija. Ona je dovoljna za 60, u najboljem slučaju 100 kilometara, u zavisnosti kako se podesi "pomoć" motora. Poželjno je da akumulator bude lako dostupan, jer posle vožnje mora da se stavi na punjenje, ili zameni napunjenim.
Na štandu preko puta stoje bicikli koji izgledaju već mnogo bolje. Jedan je drečavo crven, sa širokim viljuškama za točkove i širokim gumama, a pored njega je mauntibajk u "retro" stilu. I to su električni bicikli, a mladići ne mogu da veruju da "bicikl za starce" može i tako da izgleda. "To bi već bilo nešto za mene", komentarišu - dok nisu videli cenu.
Oko tri hiljade evra: to je za školarce kategorija iz druge galaksije. "Nikad u životu ne mogu toliko da uštedim, a ne mogu ni od roditelja da tražim takav luksuz." Za jednog mlađeg muškarca koji stoji pored njih, cena nije glavni problem. On je predstavnik osiguravajućeg zavoda i dobro zna, koliko plaća za benzin i koliko vremena izgubi dok traži mesto za parkiranje.
Električni auto za njega nije alternativa, ali električni bicikl, za posao u gradu, o tome ozbiljno razmišlja. "Uvek imate i dodatni pogon, ako morate da se popnete na vrh brda. Ja ne mogu da dođem na posao u odelu i kravati sav znojav." Sa druge strane, i njemu je važno da bicikl dobro izgleda, a ne kao da ga je pozajmio od komšije-penzionera.
Florijan Dobner je dizajner električnih bicikla - koji ipak izgledaju "kul". Posao mu ide dobro, jer ih se u Nemačkoj godišnje proda preko 200 hiljada. Sve je više takvih kao što je mladi predstavnik osiguranja: "Mnoge moje mušterije žive u gradu, dobro zarađuju i koriste e-bajk umesto automobila. Oni žele bicikl sa stilom, koji će da oslikava i pravi životni stil".
Ali ima jedan problem koji nema veze sa tehnikom. Bicikli se često kradu, pre svega u gradovima, tokom noći. Što je bicikl skuplji, veće su šanse da "dobije krila". Lanac malo pomaže, jer e-bajk je dovoljno lak i dovoljno vredan, stavi se na kamion i brava sa kojom je zaključan se razvali negde u miru. Toga je svestan i Loter Kenekamp, jedan od organizatora sajma Cycolonia. Njegov predlog glasi: ne samo držači, nego prave kutije za bicikle na ulici pred kućom. "Znam da to zvuči grozno, ali iskreno, kad pogledate neke automobile koje stoje naokolo, ni oni nisu ukras ulice."
U Kelnu već postoji nekoliko "garaža za bicikle" kod stanica javnog prevoza i njihovo iznajmljivanje košta sedamdesetak evra godišnje. Organizator sajma biciklizma je svestan da su mesta za parkiranje automobila već postala najveća svetinja za stanovnike, ali to ga ne sprečava da mašta: kad bi se barem deo parkirališta iskoristio za kutije za bicikle, mesta bi bilo i više nego dovoljno.
Sanjari i Luis Palmer, čovek koji je solarnim vozilom obišao planetu. Sada je zaokupljen novim projektom: "E-vejv (E-Wave) 2012." On želi da privuče pažnju javnosti na ekološki način transporta masovnom akcijom kojom će, zajedno sa 200 istomišljenika, električnim biciklima da voze od Berlina do skoro 300 kilometara udaljenog Hanovera. "E-bajk je toliko jednostavno rešenje za mnoge naše probleme, globalno zagrevanje, zagušene ulice... On ne emituje ugljen dioksid, brz je, tih i mnogo jeftiniji od automobila."
U Švajcarskoj i Holandiji električni bicikli su već postali svakodnevica, ali pravi zavičaj tih vozila je - Kina. Tamo se već vozi preko 120 miliona električnih mopeda i bicikla. Luis Palmer još uvek traži kandidate sa kojima će da krene na put od Berlina, a braća Paul i Fridman ozbiljno razmišljaju da mu se priključe. Na kraju krajeva, tvrdi Palmer, i zaštita životne sredine je zadatak koji moramo da uradimo za generacije koje dolaze.
(MONDO)
Paul je na vozilu koje još uvek nema pravo ime: električni bicikl, e-bajk (E-Bike)... U stvari to je bicikl, ali on "prepoznaje" silu kojom se pritiskaju pedale i onda "pomaže" elektromotorom. Paul se zaleće pred brata Fridmana i koči u poslednjem trenutku. Naravno da i on želi da isproba super-bicikl. Svom silom pritiska pedale i već za nekoliko sekundi juri oko 25 kilometara na sat. I on vozi "slalom" među posetiocima sajma biciklizma "Cycolonia" u Kelnu i najradije više ne bi silazio sa bicikla, piše "Dojče vele".
Ali, Paul posle vožnje, ipak kaže: "Ne bih nikad kupio takav bicikl. Izgleda kao od nekog starca." Zaista, glavni kupci takvih vozila u Nemačkoj su imućniji penzioneri koji su otkrili da im sa takvim biciklom nije potrebno mnogo snage da bi se recimo popeli uz brdo. Električni bicikli tako i izgledaju: sa "ženskim" ramom da bi penzioneri mogli lakše da se popnu na njih.
Za Paula i Fridmana je takva logika smrtni greh. Kad bi se sa nečim takvim pojavili pred školom, svi bi umrli od smeha. "I ova kutija pozadi, ona izgleda potpuno blesavo", komentarišu kućište za akumulator. Ali bez njega e-bajk ne može - negde treba i da se smesti četiri kilograma teška baterija. Ona je dovoljna za 60, u najboljem slučaju 100 kilometara, u zavisnosti kako se podesi "pomoć" motora. Poželjno je da akumulator bude lako dostupan, jer posle vožnje mora da se stavi na punjenje, ili zameni napunjenim.
Na štandu preko puta stoje bicikli koji izgledaju već mnogo bolje. Jedan je drečavo crven, sa širokim viljuškama za točkove i širokim gumama, a pored njega je mauntibajk u "retro" stilu. I to su električni bicikli, a mladići ne mogu da veruju da "bicikl za starce" može i tako da izgleda. "To bi već bilo nešto za mene", komentarišu - dok nisu videli cenu.
Oko tri hiljade evra: to je za školarce kategorija iz druge galaksije. "Nikad u životu ne mogu toliko da uštedim, a ne mogu ni od roditelja da tražim takav luksuz." Za jednog mlađeg muškarca koji stoji pored njih, cena nije glavni problem. On je predstavnik osiguravajućeg zavoda i dobro zna, koliko plaća za benzin i koliko vremena izgubi dok traži mesto za parkiranje.
Električni auto za njega nije alternativa, ali električni bicikl, za posao u gradu, o tome ozbiljno razmišlja. "Uvek imate i dodatni pogon, ako morate da se popnete na vrh brda. Ja ne mogu da dođem na posao u odelu i kravati sav znojav." Sa druge strane, i njemu je važno da bicikl dobro izgleda, a ne kao da ga je pozajmio od komšije-penzionera.
Florijan Dobner je dizajner električnih bicikla - koji ipak izgledaju "kul". Posao mu ide dobro, jer ih se u Nemačkoj godišnje proda preko 200 hiljada. Sve je više takvih kao što je mladi predstavnik osiguranja: "Mnoge moje mušterije žive u gradu, dobro zarađuju i koriste e-bajk umesto automobila. Oni žele bicikl sa stilom, koji će da oslikava i pravi životni stil".
Ali ima jedan problem koji nema veze sa tehnikom. Bicikli se često kradu, pre svega u gradovima, tokom noći. Što je bicikl skuplji, veće su šanse da "dobije krila". Lanac malo pomaže, jer e-bajk je dovoljno lak i dovoljno vredan, stavi se na kamion i brava sa kojom je zaključan se razvali negde u miru. Toga je svestan i Loter Kenekamp, jedan od organizatora sajma Cycolonia. Njegov predlog glasi: ne samo držači, nego prave kutije za bicikle na ulici pred kućom. "Znam da to zvuči grozno, ali iskreno, kad pogledate neke automobile koje stoje naokolo, ni oni nisu ukras ulice."
U Kelnu već postoji nekoliko "garaža za bicikle" kod stanica javnog prevoza i njihovo iznajmljivanje košta sedamdesetak evra godišnje. Organizator sajma biciklizma je svestan da su mesta za parkiranje automobila već postala najveća svetinja za stanovnike, ali to ga ne sprečava da mašta: kad bi se barem deo parkirališta iskoristio za kutije za bicikle, mesta bi bilo i više nego dovoljno.
Sanjari i Luis Palmer, čovek koji je solarnim vozilom obišao planetu. Sada je zaokupljen novim projektom: "E-vejv (E-Wave) 2012." On želi da privuče pažnju javnosti na ekološki način transporta masovnom akcijom kojom će, zajedno sa 200 istomišljenika, električnim biciklima da voze od Berlina do skoro 300 kilometara udaljenog Hanovera. "E-bajk je toliko jednostavno rešenje za mnoge naše probleme, globalno zagrevanje, zagušene ulice... On ne emituje ugljen dioksid, brz je, tih i mnogo jeftiniji od automobila."
U Švajcarskoj i Holandiji električni bicikli su već postali svakodnevica, ali pravi zavičaj tih vozila je - Kina. Tamo se već vozi preko 120 miliona električnih mopeda i bicikla. Luis Palmer još uvek traži kandidate sa kojima će da krene na put od Berlina, a braća Paul i Fridman ozbiljno razmišljaju da mu se priključe. Na kraju krajeva, tvrdi Palmer, i zaštita životne sredine je zadatak koji moramo da uradimo za generacije koje dolaze.
(MONDO)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji