Nećemo se vraćati na to kako su se ljudi dovijali i šta su sve koristili pre njegove pojave... "Zabavnik" donosi neke značajne i zanimljive podatke o nastanku i usavršavanju ove jedinstvene hartije koja se, prema pisanim tragovima, prvi put pominje u Kini 589. godine.
Zvanično, u ovoj dalekoistočnoj zemlji toaletni papir je u široj upotrebi iz vremena kasnog 14. veka, kada su kineski carevi naručili njegovo pravljenje u listovima veličine 60 puta 90 centimetara.
U zapadnim zemljama ušao je u upotrebu tek u drugoj polovini 19. veka. Prvi zapakovani toalet-papir u Sjedinjenim Američkim Državama počeo je da se proizvodi 1857. godine. Sastojao se od vlažnog papira natopljenog alojom i zvao se "Gejtijev medicinski papir".
Urolan i perforiran toaletni papir, nalik onom koji danas koristimo, izumljen je 1880. godine. Ali, kako su se proizvođači sramili "neotmenog" proizvoda, prva reklama pojavila se tek 1935. godine i to sa ohrabrujućom porukom da ne sadrži parčiće drveta koji su se koristili u dotadašnjoj proizvodnji.
Danas je situacija drugačija. S reklamom ili bez nje, prosečna godišnja potrošnja toalet-papira po stanovniku u svetu iznosi oko 3,8 kilograma. Na prvom mestu su Amerikanci sa 23 kilograma godišnje. Potrošnja u Srbiji je oko 3,5 kilograma, a prema predviđanjima stručnjaka do 2015. biće između osam i deset kilograma.
U Kini i Zapadnoj Evropi zabeležen je porast od pet odsto, a u Japanu od tri odsto. Najmanje toalet-papira troši se u afričkim zemljama gde se u proseku troši 0,4 kilograma.
Prema najnovijim istraživanjima, najviše se prodaju pakovanja od deset rolni toalet-papira, čak 29 odsto ljudi se odlučuje za njih, potom ona od četiri rolne, koja bira oko 26 odsto kupacam a najslabije se prodaju pojedinačna pakovanja ili papir u listićima koji kupuje samo sedam odsto potrošača.
Najviše se traži dvoslojni papir, koji bira 64 odsto kupaca, troslojni kupuje 32 odsto, a jednoslojni oko tri odsto.
Ali, kako u većini razvijenih zemalja potrošnja papira ide uzlaznom linijom, ta promena bi mogla da ima i neke neželjene posledice po planetu. Naime, dnevno se poseče 270.000 stabala, od čega je deset odsto namenjeno isključivo za proizvodnju toalet-papira. Stručnjaci smatraju da bi rešenje moglo da bude u recikliranom papiru. Reciklaža 909 kilograma papira omogućila bi uštedu od 1.682 kilograma drveta i više od 90.000 litara vode. Tim sistemom koristi se 64 odsto energije i 50 odsto vode manje. I zagađenje vazduha koje proističe iz takvog načina proizvodnje toaletnog papira manje je za 64 odsto, a seče je pošteđeno 17 stabala.
Predloženim merama štedenje ne ide u prilog podatak da je nedavno napravljena i najveća rolna toalet-papira koja je oborila Ginisov rekord. Tim fabrike Charmin Procte&Gamble napravio je rolnu od 2,96 puta 2,58 metara.
(MONDO)
Zvanično, u ovoj dalekoistočnoj zemlji toaletni papir je u široj upotrebi iz vremena kasnog 14. veka, kada su kineski carevi naručili njegovo pravljenje u listovima veličine 60 puta 90 centimetara.
U zapadnim zemljama ušao je u upotrebu tek u drugoj polovini 19. veka. Prvi zapakovani toalet-papir u Sjedinjenim Američkim Državama počeo je da se proizvodi 1857. godine. Sastojao se od vlažnog papira natopljenog alojom i zvao se "Gejtijev medicinski papir".
Urolan i perforiran toaletni papir, nalik onom koji danas koristimo, izumljen je 1880. godine. Ali, kako su se proizvođači sramili "neotmenog" proizvoda, prva reklama pojavila se tek 1935. godine i to sa ohrabrujućom porukom da ne sadrži parčiće drveta koji su se koristili u dotadašnjoj proizvodnji.
Danas je situacija drugačija. S reklamom ili bez nje, prosečna godišnja potrošnja toalet-papira po stanovniku u svetu iznosi oko 3,8 kilograma. Na prvom mestu su Amerikanci sa 23 kilograma godišnje. Potrošnja u Srbiji je oko 3,5 kilograma, a prema predviđanjima stručnjaka do 2015. biće između osam i deset kilograma.
U Kini i Zapadnoj Evropi zabeležen je porast od pet odsto, a u Japanu od tri odsto. Najmanje toalet-papira troši se u afričkim zemljama gde se u proseku troši 0,4 kilograma.
Prema najnovijim istraživanjima, najviše se prodaju pakovanja od deset rolni toalet-papira, čak 29 odsto ljudi se odlučuje za njih, potom ona od četiri rolne, koja bira oko 26 odsto kupacam a najslabije se prodaju pojedinačna pakovanja ili papir u listićima koji kupuje samo sedam odsto potrošača.
Najviše se traži dvoslojni papir, koji bira 64 odsto kupaca, troslojni kupuje 32 odsto, a jednoslojni oko tri odsto.
Ali, kako u većini razvijenih zemalja potrošnja papira ide uzlaznom linijom, ta promena bi mogla da ima i neke neželjene posledice po planetu. Naime, dnevno se poseče 270.000 stabala, od čega je deset odsto namenjeno isključivo za proizvodnju toalet-papira. Stručnjaci smatraju da bi rešenje moglo da bude u recikliranom papiru. Reciklaža 909 kilograma papira omogućila bi uštedu od 1.682 kilograma drveta i više od 90.000 litara vode. Tim sistemom koristi se 64 odsto energije i 50 odsto vode manje. I zagađenje vazduha koje proističe iz takvog načina proizvodnje toaletnog papira manje je za 64 odsto, a seče je pošteđeno 17 stabala.
Predloženim merama štedenje ne ide u prilog podatak da je nedavno napravljena i najveća rolna toalet-papira koja je oborila Ginisov rekord. Tim fabrike Charmin Procte&Gamble napravio je rolnu od 2,96 puta 2,58 metara.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.