Uz kafane, nekada su zaštitni znak prestonice bile i poslastičarnice. Poslastičarski zanat se u Beogradu intenzivno razvijao u prvoj polovini dvadesetog veka. Stari se sećaju kako su kao deca išli na sladoled, bele štanglice, krempite, šampite, alvu... Danas se morate dobro potruditi ukoliko želite da nađete poslastičarnicu sa tradicijom.

Beograđani se sa setom sećaju starih poslastičarnica i sa tugom gledaju u banke, prodavnice cipela i kladionice koje su zauzele njihova mesta. Ipak, ima poslastičarskih radnji, kao što su Petković i DJ, koje odolevaju novim vremenima i trendovima.

Kako se pravi poslastičarski špricer i zašto nestaju beogradske poslastičarnice saznajte u prilogu.



Mnoge šetnje beogradskih klinaca i klinceza počinjale su sa samo jednim ciljem, a to je da se ode na sladoled kod Pelivana, žito sa šlagom kod Petkovića ili na limunadu kod Zlate.

Nekada je kvalitet kolača dočaravala rečenica "dobri su, kao da ih je moja baka pravila". Poslastičar Saša Plaović se nada da će se vremena kada su se kolači naručivali u poslastičarnici ponovo vratiti.

(MONDO/Dušan Hadži Nikolić)