Iskusna krojačica zna kad i gde bi trebalo pazariti i kakav materijal, kako u haljini izgledati što mršavije i proći što jeftinije. U njenim stručnim rukama i matura manje košta jer se za oko 50 evra dobija unikatna toaleta, ili makar njena verna kopija, dok u prodavnici ta ista košta i po nekoliko stotina evropskih novčanica.
Pronaći nekoga ko neće iskoristiti nesnalaženje u tonama materijala, dati mudar savet i pošteno naplatiti je prava retkost. Zato se kod šnajdera ide na preporuku, a brojevi telefona se kriju, kao da su zlata vredni.
Tako u Železniku postoji šnajderka u koju "se kune" celo Banovo brdo. Pošto šije i za domaće kreatore, kod nje se čeka i po dva, tri meseca samo da uzme meru. Ali se zato isplati. Njena tarifa je 5.000 dinara, a šije od suknje do kaputa.
"Moja šnajderka je mlađa, moderna i obožava da šije haljine svih modela", kaže za "Novosti" Ana koja planira da upiše Pravni fakultet. "Meni je šila haljinu za maturu jer nisam imala para za ono što sam želela da kupim i koštalo me je mnogo jeftinije. Kompletan 'autfit' je bio oko 50 evra, jer sam pronašla i jeftinu prodavnicu gde se materijali prodaju na kilogram. Ona je, čak, išla sa mnom da biramo materijal! Ona je uvek prebukirana, ali sam ja strpljiva pošto se isplati."
Haljine koje u brendiranim radnjama koštaju i po 200 evra, one naprave za 40 evra, koliko u proseku uzmu za ruke. Svečane toalete se prave već od 2.000 dinara, dok neki, shodno tome koliko je haljina komplikovana, to naplaćuju i do 12.000 dinara.
Tome bi trebalo dodati i cene materijala koje mogu da koštaju i do 5.000 dinara po metru (kvalitetnije tkanine). Ovaj novac treba pomnožiti sa dužinom i širinom željene haljina. Takođe, neke šnajderke odvojeno naplaćuju i probe, čak, po 800 dinara!
Kada su u pitanju materijali, u prestonici ima nekoliko prodavnica gde sugrađanke kupuju tkanine za šivenje. Najveći izbor je, mnogi tvrde, u TC "Piramida" gde se za malo para može videti veliki izbor domaćih materijala. Italijanski materijali su, takođe, traženi, a mogu se kupiti uglavnom u centru i u Zemunu u Glavnoj ulici. Mnoge radnje nude i "Armanijeve" i "Kavalijeve" satene i svile koji koštaju 5.000 dinara po metru.
Mladićima se ne isplati da šiju odelo kod krojača iako će im pristajati bolje od kupljenog, biti kvalitetnije i trajnije. Odelo po meri može da se sašije za 300 evra, ali je problem što mora da se ide na probe i čeka bar nedelju dana.
Krojači iz Kosovske ulice kažu da imaju posla, ali da se za šivena odela odlučuju muškarci zrelih godina koji ih svakodnevno nose.
Mladi, koji će odelo obuku za maturu i poneku svadbu, obično kupe ovaj odevni predmet koji može da se nađe već od 12.000 dinara.
Neke maturantkinje kod šnajderki donose i toaletu na prepravku. Skraćivanje poruba pantalona, sukanja ili haljina je od 150 do 1.000 dinara, pomeranje pojasa je od 350, a zamena rajsferšlusa od 250 dinara.
Ukoliko mušterija zahteva hitnu prepravku ili šivenje donetog, usluga se naplaćuje 30 odsto više od postojeće cene, isto se odnosi i na peglanje stvari koje su donete na prepravku - dodatno se naplaćuje od 200 do 600 dinara.
(MONDO)
Pronaći nekoga ko neće iskoristiti nesnalaženje u tonama materijala, dati mudar savet i pošteno naplatiti je prava retkost. Zato se kod šnajdera ide na preporuku, a brojevi telefona se kriju, kao da su zlata vredni.
Tako u Železniku postoji šnajderka u koju "se kune" celo Banovo brdo. Pošto šije i za domaće kreatore, kod nje se čeka i po dva, tri meseca samo da uzme meru. Ali se zato isplati. Njena tarifa je 5.000 dinara, a šije od suknje do kaputa.
"Moja šnajderka je mlađa, moderna i obožava da šije haljine svih modela", kaže za "Novosti" Ana koja planira da upiše Pravni fakultet. "Meni je šila haljinu za maturu jer nisam imala para za ono što sam želela da kupim i koštalo me je mnogo jeftinije. Kompletan 'autfit' je bio oko 50 evra, jer sam pronašla i jeftinu prodavnicu gde se materijali prodaju na kilogram. Ona je, čak, išla sa mnom da biramo materijal! Ona je uvek prebukirana, ali sam ja strpljiva pošto se isplati."
Haljine koje u brendiranim radnjama koštaju i po 200 evra, one naprave za 40 evra, koliko u proseku uzmu za ruke. Svečane toalete se prave već od 2.000 dinara, dok neki, shodno tome koliko je haljina komplikovana, to naplaćuju i do 12.000 dinara.
Tome bi trebalo dodati i cene materijala koje mogu da koštaju i do 5.000 dinara po metru (kvalitetnije tkanine). Ovaj novac treba pomnožiti sa dužinom i širinom željene haljina. Takođe, neke šnajderke odvojeno naplaćuju i probe, čak, po 800 dinara!
Kada su u pitanju materijali, u prestonici ima nekoliko prodavnica gde sugrađanke kupuju tkanine za šivenje. Najveći izbor je, mnogi tvrde, u TC "Piramida" gde se za malo para može videti veliki izbor domaćih materijala. Italijanski materijali su, takođe, traženi, a mogu se kupiti uglavnom u centru i u Zemunu u Glavnoj ulici. Mnoge radnje nude i "Armanijeve" i "Kavalijeve" satene i svile koji koštaju 5.000 dinara po metru.
Mladićima se ne isplati da šiju odelo kod krojača iako će im pristajati bolje od kupljenog, biti kvalitetnije i trajnije. Odelo po meri može da se sašije za 300 evra, ali je problem što mora da se ide na probe i čeka bar nedelju dana.
Krojači iz Kosovske ulice kažu da imaju posla, ali da se za šivena odela odlučuju muškarci zrelih godina koji ih svakodnevno nose.
Mladi, koji će odelo obuku za maturu i poneku svadbu, obično kupe ovaj odevni predmet koji može da se nađe već od 12.000 dinara.
Neke maturantkinje kod šnajderki donose i toaletu na prepravku. Skraćivanje poruba pantalona, sukanja ili haljina je od 150 do 1.000 dinara, pomeranje pojasa je od 350, a zamena rajsferšlusa od 250 dinara.
Ukoliko mušterija zahteva hitnu prepravku ili šivenje donetog, usluga se naplaćuje 30 odsto više od postojeće cene, isto se odnosi i na peglanje stvari koje su donete na prepravku - dodatno se naplaćuje od 200 do 600 dinara.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.