Da li to znači da tamošnje sveštenstvo i njihovi gosti doista i popiju svo to vino ili potrošnja ima veze i sa crkvenim obredima, tek unutar zidina papske države godišnje svako u proseku popije nešto manje od 55 litara "krvi Isusove".
Objavljujući rezultate, Vinski institut (The Wine Institute) se ogradio da su rezultati dobijeni na osnovu kupljenih količina vina, a ne provereno popijenih. Ako proboj Vatikana na prvo mesto i ne bi trebalo da začudi, s obzirom na to da tu živi veoma malo ljudi, a da se praktično svakodnevno organizuju prijemi, ručkovi i večere za državnike i delegacije iz celog sveta, zanimljivo je da se među 10 najvećih potrošača nisu našli Španija ili Argentina, gde je vino ipak tradicionalno piće.
Evo spisak prvih 10 država u kojima se po rezultatima ovog istraživanja vino najviše pije:
1. Vatikan
Podatak kaže da u "gradu u gradu" žive 832 duše koje prosečno troše 54,78 litara vina godišnje. Pored gostiju na prijemima, vino iz vatikanskih podruma svakodnevno troši i oko 2.500 radnika koji održavaju kompleks Vatikana, a koji zvanično tu ne žive već samo dolaze na posao.
2. Ostrvo Norfolk
Još jedna mini država u vrhu svetskih vinopija, ovo ostrvce u Pacifiku, između Australije, Novog Zelanda i Nove Kaledonije, ima oko 2.300 stanovnika koji za godinu dana uspeju da popiju tačno 54 litre vina po glavi stanovnika. Legenda kaže da su ostrvljani ljubav prema vinu nasledili od prvih doseljenika, pobunjenih mornara sa broda "Baunti", kojima alkohol nije bio mrzak, a gde je vino služeno uz svaku večeru. Još ako se uzme u obzir da je 16 odsto stanovništa na ostrvu danas mlađe od 14 godina i da verovatno (još) ne pije, jasno je da ostatak stanovništva popije i mnogo više od proseka.
3. Luksemburg
Država sa zvanično najvećim prihodima po glavi stanovnika, nalazi se i na visokom trećem mestu po ispijenom/kupljenom vinu, sa 52,46 litara. S obzirom na to da su Luksemburžanima cene vina manji problem nego ostalim nacijama, vrlo je moguće da su njihove ispijene litre po glavi - najskuplje, piše magazin "Vino".
4. Francuska
Prva država na ovom spisku koju ne možete biciklom da obiđete za jedan dan. Vino je u Francuskoj nacionalno piće, a rezultat od 45,7 litara po glavi Gala nešto slabiji nego prethodnih godina, ali i dalje u vrhu.
5. Italija
Još jedna velesila u proizvodnji vina, Italija je sa 42,15 litara potrošnje vina po glavi sada iza Francuza, a ne tako davno bila je na prvom mestu sa (danas neverovatnih) 70 litara. Kažu da je najveći krivac za ovako drastični pad primena sve strožijih zakona u saobraćaju.
6. Portugal
Statistika kaže - 41,81 litar po glavi, što jeste nešto manje od Italijana, ali kad se uzme kao parametar popijeni alkohol onda su Portugalci jači jer konzumiraju 6,65 litara alkohola iz vina godišnje. A za to su upravo zaslužna pojačana vina kao portugalski vodeći proizvod.
7. Švajcarska
Uz Luksemburg, još jedna država (relativnog) blagostanja, uz to okružena najboljim svetskim vinogradima, pa se nekima može čak i učiniti da je prosek od 38,2 litara mogao da bude i veći.
8. Turks i Kajkos ostrva
Karipska država u kojoj svako od od 45.000 stanovnika potroši u proseku 37,88 litara vina godišnje, došla je do ovog rezultata sasvim sigurno i zahvaljujući stotinama hiljada turista koji tu dolaze na odmor, pa je tako rast potrošnje vina u poslednjih pet godina skočio za četvrtinu.
9. Slovenija
Najbolje plasirana u regionu je Slovenija, sa 36,4 litara po glavi.I to više nipošto nije samo - "ritoznojček".
10. Danska
Duge hladne noći i pristojan standard učinili su da potrošnja vina u Danskoj (uz sav ostali popijeni alkohol) skoči u poslednje četiri godine za 27 odsto na 35,09 litara po čoveku.
Nema sumnje da je loša ekonomska situacija u pojedinim zemljama dovela do pada potošnje vina, što se vidi po izostanku Španije (podaci govore o padu potrošnje vina od čak 20 odsto u poslednje četiri godine) i Argentine sa liste 10 najvećih.
U nekim ranijim istraživanjima, od država u regionu visoko su bile rangirane Hrvatska i Mađaraska, ali je i tu izgleda pad standarda učinio svoje.
A Srbija? Uprkos sve boljim domaćim vinima i sve većoj ponudi uvoznih, potrošnja je i dalje niska. Vinski institut je pronašao da se u Srbiji godišnje u proseku kupi 3dl vina po glavi. Verujemo ipak da se popije desetak puta više, i to uglavnom onog iz domaće radinosti (iz svog bureta ili komšijinog). Najlakše je reči - rakija je kriva za sve!
(MONDO)
Objavljujući rezultate, Vinski institut (The Wine Institute) se ogradio da su rezultati dobijeni na osnovu kupljenih količina vina, a ne provereno popijenih. Ako proboj Vatikana na prvo mesto i ne bi trebalo da začudi, s obzirom na to da tu živi veoma malo ljudi, a da se praktično svakodnevno organizuju prijemi, ručkovi i večere za državnike i delegacije iz celog sveta, zanimljivo je da se među 10 najvećih potrošača nisu našli Španija ili Argentina, gde je vino ipak tradicionalno piće.
Evo spisak prvih 10 država u kojima se po rezultatima ovog istraživanja vino najviše pije:
1. Vatikan
Podatak kaže da u "gradu u gradu" žive 832 duše koje prosečno troše 54,78 litara vina godišnje. Pored gostiju na prijemima, vino iz vatikanskih podruma svakodnevno troši i oko 2.500 radnika koji održavaju kompleks Vatikana, a koji zvanično tu ne žive već samo dolaze na posao.
2. Ostrvo Norfolk
Još jedna mini država u vrhu svetskih vinopija, ovo ostrvce u Pacifiku, između Australije, Novog Zelanda i Nove Kaledonije, ima oko 2.300 stanovnika koji za godinu dana uspeju da popiju tačno 54 litre vina po glavi stanovnika. Legenda kaže da su ostrvljani ljubav prema vinu nasledili od prvih doseljenika, pobunjenih mornara sa broda "Baunti", kojima alkohol nije bio mrzak, a gde je vino služeno uz svaku večeru. Još ako se uzme u obzir da je 16 odsto stanovništa na ostrvu danas mlađe od 14 godina i da verovatno (još) ne pije, jasno je da ostatak stanovništva popije i mnogo više od proseka.
3. Luksemburg
Država sa zvanično najvećim prihodima po glavi stanovnika, nalazi se i na visokom trećem mestu po ispijenom/kupljenom vinu, sa 52,46 litara. S obzirom na to da su Luksemburžanima cene vina manji problem nego ostalim nacijama, vrlo je moguće da su njihove ispijene litre po glavi - najskuplje, piše magazin "Vino".
4. Francuska
Prva država na ovom spisku koju ne možete biciklom da obiđete za jedan dan. Vino je u Francuskoj nacionalno piće, a rezultat od 45,7 litara po glavi Gala nešto slabiji nego prethodnih godina, ali i dalje u vrhu.
5. Italija
Još jedna velesila u proizvodnji vina, Italija je sa 42,15 litara potrošnje vina po glavi sada iza Francuza, a ne tako davno bila je na prvom mestu sa (danas neverovatnih) 70 litara. Kažu da je najveći krivac za ovako drastični pad primena sve strožijih zakona u saobraćaju.
6. Portugal
Statistika kaže - 41,81 litar po glavi, što jeste nešto manje od Italijana, ali kad se uzme kao parametar popijeni alkohol onda su Portugalci jači jer konzumiraju 6,65 litara alkohola iz vina godišnje. A za to su upravo zaslužna pojačana vina kao portugalski vodeći proizvod.
7. Švajcarska
Uz Luksemburg, još jedna država (relativnog) blagostanja, uz to okružena najboljim svetskim vinogradima, pa se nekima može čak i učiniti da je prosek od 38,2 litara mogao da bude i veći.
8. Turks i Kajkos ostrva
Karipska država u kojoj svako od od 45.000 stanovnika potroši u proseku 37,88 litara vina godišnje, došla je do ovog rezultata sasvim sigurno i zahvaljujući stotinama hiljada turista koji tu dolaze na odmor, pa je tako rast potrošnje vina u poslednjih pet godina skočio za četvrtinu.
9. Slovenija
Najbolje plasirana u regionu je Slovenija, sa 36,4 litara po glavi.I to više nipošto nije samo - "ritoznojček".
10. Danska
Duge hladne noći i pristojan standard učinili su da potrošnja vina u Danskoj (uz sav ostali popijeni alkohol) skoči u poslednje četiri godine za 27 odsto na 35,09 litara po čoveku.
Nema sumnje da je loša ekonomska situacija u pojedinim zemljama dovela do pada potošnje vina, što se vidi po izostanku Španije (podaci govore o padu potrošnje vina od čak 20 odsto u poslednje četiri godine) i Argentine sa liste 10 najvećih.
U nekim ranijim istraživanjima, od država u regionu visoko su bile rangirane Hrvatska i Mađaraska, ali je i tu izgleda pad standarda učinio svoje.
A Srbija? Uprkos sve boljim domaćim vinima i sve većoj ponudi uvoznih, potrošnja je i dalje niska. Vinski institut je pronašao da se u Srbiji godišnje u proseku kupi 3dl vina po glavi. Verujemo ipak da se popije desetak puta više, i to uglavnom onog iz domaće radinosti (iz svog bureta ili komšijinog). Najlakše je reči - rakija je kriva za sve!
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.