Mnogi od nas su skloni da misle kako su poštene i moralne osobe i da samo mali deo populacije laže i vara. Međutim, veliki broj istraživanja pokazuje suprotno - svi lažemo.
Tim naučnika sa Univerziteta Djuk sproveo je istraživanje prisutnosti laganja uz pomoć zanimljivog eksperimenta sa matricama.
Eksperiment se sastojao iz testa od dvadeset zadataka sa matricama. U svakoj matrici trebalo je pronaći dva broja čiji je zbir deset. Svaki ispitanik imao je pet minuta za rešavanje testa, a na kraju ispitivanja isplaćivan im je novac srazmeran tačnim rešenjima.
Den Arli, vođa istraživanja objasno je da su jednu od dve grupe ispitanika zamolili da sami izbroje tačne odgovore, a da test odmah pocepaju i bace, piše "Vol strit žurnal".
"U kontrolnoj grupi, u kojoj nismo omogućili varanje, ispitanici su u proseku tačno uradili po četiri zadatka. U grupi koja je bila predmet eksperimenta, kojoj je omogućeno varanje, svi ispitanici odjednom su postali pametniji i imali su bolje rezultate", kaže Arli.
Prema Arlijevim rečima bolji prosečni rezultat ne znači da je nekoliko osoba bolje rešilo test, već da svako malčice vara.
Istraživanje je potvrdilo da ne izgovaraju svi ljudi ozbiljne laži, ali da svi makar malo lažu da bi omogućili sebi boljitak i ne smatraju to prevarom, odnosno negativnom pojavom.
Kako prepoznati "iskusnog lažova" pogledajte OVDE.
Tim naučnika sa Univerziteta Djuk sproveo je istraživanje prisutnosti laganja uz pomoć zanimljivog eksperimenta sa matricama.
Eksperiment se sastojao iz testa od dvadeset zadataka sa matricama. U svakoj matrici trebalo je pronaći dva broja čiji je zbir deset. Svaki ispitanik imao je pet minuta za rešavanje testa, a na kraju ispitivanja isplaćivan im je novac srazmeran tačnim rešenjima.
Den Arli, vođa istraživanja objasno je da su jednu od dve grupe ispitanika zamolili da sami izbroje tačne odgovore, a da test odmah pocepaju i bace, piše "Vol strit žurnal".
"U kontrolnoj grupi, u kojoj nismo omogućili varanje, ispitanici su u proseku tačno uradili po četiri zadatka. U grupi koja je bila predmet eksperimenta, kojoj je omogućeno varanje, svi ispitanici odjednom su postali pametniji i imali su bolje rezultate", kaže Arli.
Prema Arlijevim rečima bolji prosečni rezultat ne znači da je nekoliko osoba bolje rešilo test, već da svako malčice vara.
Istraživanje je potvrdilo da ne izgovaraju svi ljudi ozbiljne laži, ali da svi makar malo lažu da bi omogućili sebi boljitak i ne smatraju to prevarom, odnosno negativnom pojavom.
Kako prepoznati "iskusnog lažova" pogledajte OVDE.
Anketa
Kada najčešće lažete?
Ova anketa je završena.
Zabeleženo je 362 glasova
Zabeleženo je 362 glasova
Stranica je zaštićena reCAPTCHA–om i primenjuju se Google-ova Politika privatnosti i Uslovi korišćenja
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.