Učenje je za mnoge veliki napor i izvor dosade. Međutim, uz malo mašte, proces savladavanja i pamćenja gradiva ne mora da bude bauk.

Verovatno ste primetili da učenje predstavlja sastavni deo svake aktivnosti koju izvodimo ili u kojoj učestvujemo. Kao što na kreativan način učimo smeštajući se u različite životne situacije, tako možemo i da se zainteresujemo za gradivo predmeta koje moramo položiti na fakultetu.

Uspešnost učenja veoma zavisi od koncentracije i pripreme za rad. Prilikom učenja trebalo bi usmeriti pažnju na gradivo i ne dozvoliti mislima da "lutaju" ka temama koje nisu u vezi sa temama za ispit.

Pre nego što počnete da učite važno je da odredite na koji način najbolje pamtite neophodne informacije i da prostudirate predmet koji pripremate.

Ukoliko se radi o gradivu koje je neophodno naučiti u potpunosti i nije dozvoljena slobodna interpretacija pri odgovaranju, potrudite se da najpre pročitate knjigu bez pritiska. Zanimajte se za teme u knjizi, vratite se na pročitano više puta i upoznajte se sa materijom. Nakon što se "približite" gradivu, izvedite beleške na osnovu kojih možete ponavaljati pročitano.

Ako učite predmete koji zahtevaju kritičko promišljanje gradiva, osim obavezne literature, konsultujte i dodatne naslove koji vam mogu dati pogled iz drugog ugla.

Osim tradicionalnih metoda učenja i lične organizacije za pripremu ispita, postoje i sve popularnije metode, poput brzog čitanja i mapa uma, koje znatno ubrzavaju učenje.

Pogledajte šta je važno znati pri crtanju mapa uma i koliko olakšavaju pripremu ispita:



Koncept mapa uma razvio je psiholog Toni Buzan i tako nam omogućio da upoznajemo i pamtimo veoma obimne materije, fokusirajući se na ključne reči.

Specifičnost ovakvog učenja je u tome što se u isto vreme koriste obe moždane hemisfere. Leva ili logička hemisfera, koja se bavi analizom, brojevima, linearnošću, rečima, logikom i listama i desna ili kreativna hemisfera, koja je zadužena za sintezu, prostorno poimanje, ritam, imaginaciju i dnevno sanjarenje.

Kada mapiramo sopstveni um, moramo koristiti pojmove koje koriste i jedna i druga hemisfera mozga - levoj hemisferi su potrebne činjenice, a desnoj opisi tih činjenica.

Mape uma nam pomažu da dobijemo celovitu sliku o temi koja nas interesuje i da sagledamo sadržaj gradiva na što interesantniji način uz povezivanje činjenica i detalja o tim činjenicama.

Sistemi crtanja radi lakšeg učenja mogu se naučiti na brojnim kursevima kod nas i u inostranstvu, ali uz malo informisanja o ovoj metodi i sami možete razviti sopstveni stil izrade mapa uma.

Dovoljno je da vežete asocijacije za ključne reči iz gradiva i predstavite ih na mapi. Prilikom crtanja obratite pažnju na boje, slova i oblike koje koristite, pazeći da se "vezuju" za ono što želite da prikažete.

Ne brinite ako ne umete lepo da crtate, dovoljno je da imate jasne asocijacije i ideje, a zatim da ih na papiru predstavite na način koji će vama biti u potpunosti jasan.

Bez obzira koji metod učenja važi za najpopularniji, odaberite onaj način koji vam najlakše olakšava pripremu za ispit i garantuje dobre rezultate. Želimo vam sreću na polaganju!

(MONDO – Danica Čigoja)

Za više Mondo TV video priloga posetite našu rubirku MondoTV, a ukoliko imate zanimljivu priču pošaljite nam mail na mondotv@wm.rs, ili nam šaljite linkove ili poruke na Twitteru s hashatagom #MondoTV.