Iako bi neki voleli da nije tako, dizajn u Srbiji i dalje predstavlja jednu od onih čuvenih „poslednjih rupa na svirali“. Ipak, kada su vina u pitanju, stvari stoje donekle drugačije nego u drugim segmentima. Pogotovo kada je reč o novim vinarijama koje pokušavaju da svoje proizvode što efektnije predstave kupcima.

Tako smo u poslednjih nekoliko godina uz nova vina novih vinarija dobili i potpuno nov pristup dizajnu etikete na srpskim vinima. Zajedljivci bi rekli da su nam sad etikete kvalitetnije od samih vina, ali to negde i jeste njihova uloga - da vinu daju prvu šansu, da dovedu kupca do njega. Posle je na vinu da tu šansu i iskoristi.

Istraživanje sprovedeno pre dve godine među nemačkim privrednicima pokazalo je da čak 70 odsto njih veruje da dizajn ima jednu od ključnih uloga u prodaji bilo kog proizvoda.

Budući da vinske etikete po pravilu komuniciraju sa sofisticiranijom i konzervativnijom publikom nego što je ona koja konzumira pivo, rakije, sokove i razne energetske napitke, dizajn se najčešće oslanja na klasične vrednosti.

Na etiketi su pre svega poželjni elegancija i prefinjenost, što se očekuje i od vina koje se krije iza etikete. Ovakav dizajn često ne sadrži elemente marketinga koji bi mogli da zaintrigiraju kupca nećim posebnim, već se oslanja na kredibilitet i reputaciju proizvođača. S druge strane, mlađe vinarije koje nemaju tu vrstu argumentacije, pokušavaju da privuku pažnju slobodnijim pristupom etiketama.

Tako su dve nove vinarije iz okoline Jagodine, Cilić i Temet, osmislile za svoja vina efektan minimalistički koncept etiketa koje već na prvi pogled deluju moderno, a što treba da nagovesti i kakva su vina koja žele da prave.

Ždrepčeva krv - jedan od novijih domaćih primera korišćenja dizajna kao načina komuniciranja sa modernim potrošačima dolazi iz Vinarije "Čoka".

Ova poznata vinarija odlučila je da redizajnira svoj logo i izgled etikete svog najpoznatijeg vina "Ždrepčeva krv", već 40 godina jednog od najprodavanijih crvenih vina u regionu.

Dizajner Vinarije Čoka, Daniela Bucalo, objasnila je da nisu želeli drastičan redizajn, niti da odstupaju od zaštitnih boja i simbola budući da je "Ždrepčeva krv" veoma prepoznatljiva na tržištu.

Novi logo, kako navode u vinariji, trebalo bi da označava i novi period u radu Vinarije, jer je "sveden, jednostavan, pamtljiv i vrlo uočljiv“.

Sasvim je drugačiji slučaj sa vinima takođe nove vinarije Zvonko Bogdan, čija etiketa sugeriše vezanost za podneblje i tradiciju kroz reprodukciju slike lokalnog umetnika, sa jasnim folklornim elemntima. Reč je o slici nazvanoj "Vinogradar i vinogradarka", somborskog slikara Eugena Kočiša, koja se toliko dopala vlasniku vinarije da je odlučio baš nju da stavi na etiketu svog vina Merlot 2009!

Pošto su reakcije bile dobre, u vinariji su odlučili da nastave sa ovakvim pristupom i to tako što će svake godine neko od svojih vrhunskih crvenih vina upakovati u novu sliku Eugena Kočiša.

U "pecanju" potrošača, vinarije i dizajneri, ruku pod ruku, smišljaju sve bolje i primamljivije mamce. Umetnost forme često nadilazi (vinski) sadržaj, ali sve zajedno tu je da nam život učini lepšim.

Jedna od najkreativnijih ideja u svetu etiketa dolazi iz Australije. The Creative Method prodaje BYO (build your own ili "sagradi svoj sopstveni“) golu flašu punu vina i stikere uz čiju pomoć "gradite" željeni izgled flaše na polici.

Malteška firma klingonskog naziva BRND WGN nudi klijentima skroz šarene boce pa još u drvenom omotu!
Firma Reynolds& Rayner razvila je liniju luksuznih boca i jajastih pakovanja pod nazivom Colier za elitnu klasu šampanja. Firma Mash Design upotrebila je Elvisa Prislija, rok zvedu kao inspiraciju vinima Tupelo (tako se zove Elvisov rodni grad) da potraže put do neba i dalje.

"Kada govorimo o vinskim etiketama za vinariju 'Despotika', važno je bilo da napravim nešto estetski prihvatljivo, ali što ne podilazi pretpostavljenom ukusu većine, kao i da vizuelno rešenje bude u skladu sa već postojećim grafičkim elementima ove vinarije", kaže za "Vino.rs" beogradski dizajner Đorđe Vasić, koji je radio na etiketama za vina vinarije Despotika iz Smederevske Palanke, koja će se uskoro pojaviti na našem tržistu

Koliko domaći vinari imaju razumevanja za nove trendove ili su ipak skloniji klačinom dizajnu?

"Ne bih rekao da postoji trend kada su u pitanju vinske etikete, ali na policama možemo videti mnogo vinskih etiketa koje podsećaju jedne na druge. S druge strane, povremeno se pojave neka rešenja koja su takva da se zapitate da li je tu bitniji dizajn ili samo vino. Mislim da kupcima treba ponuditi nešto novo kada su u pitanju vinske etikete, ali to ne bi trebalo da bude van konteksta samog vina."

Od vinskih etiketa u regionu izdvajaju se originalne etikete vinarije Edi Simčič iz Slovenije, koje su se našle i u knjizi The Art and Design of Contemporary Wine Labels, a čiji su junaci životinje i patuljci.

"Ono što sam uvek pokušavao da dobijem jeste prava mera između kvaliteta onoga u boci i onoga što je zapisano i dizajnirano na etiketi. Ukoliko su disproporcije i nesklad između ta dva evidentne, proizvod brzo propada. Konkretno, prva stvar je uvek vezana za plemenitost vina. Ukus, boja, miris, put na koji te sve to odvede", kaže Slobodan Jovanović, kreativni direktor Coba&associates, čija kreativna rešenja koriste Tikveš i Vinarija Ivanović.

"Zamišljam sebe kako vino konzumiram. Hvatam flašu, sipam, odlažem flašu tako da okrenem etiketu prema sebi, da vidim šta sam upravo sipao u čašu, lagano provrtim da dam još kiseonika vinu i probam. Onda se pogledom vratim na etiketu i odatle kreće dizajn. Ono što je bitno jeste i ciljna grupa, da li su mlađi, stariji, iskusniji, entry level potrošači… Uzmite samo primere mladih belih vina iz Italije koja fenomenalno izgledaju. Privlače mlade već samim izgledom, uz ukus koji je potpuno zadovoljavajući. Jer, entry level je momenat koji će opredeliti te ljude da nastave i u zrelijim godinama da istražuju vino i njegove finese", kaže Jovanović.

(MONDO)