Li uzgaja tkaninu od koje kasnije pravi haljine, jakne, čak i cipele. Ona skuva veću količinu zelenog čaja, doda nekoliko kilograma šećera, sve sipa u kadu i ubaci japansku gljivu kombuhu. Za nekoliko nedelja izraste tkanina koja može biti različita u zavisnosti od količine određenih sastojaka.

Tako Li bira da li će praviti tanani materijal za lagane letnje tunike, ili onaj čvrst kao koža za moderne cipele.

Njen materijal može i da se oboji, takođe prirodnim putem. Jedini nedostatak tih kreacija je što ne mogu da se peru.



Inače, ova maštovita britanska modna kreatorka nije jedina koja se bavi takozvanim biokuturom - biološkom visokom modom.

Širom sveta mnoge njene kolege u saradnji sa naučnicima, pokušavaju da pronađu materijale čijom proizvodnjom se ne zagađuje životna sredina, a od kojih može da se pravi sve, čak i nameštaj ili cele kuće.

(MONDO)