Četvoro akademika sa univerziteta u Bristolu, Stokholmu, Šefildu i Daramu svoja zapažanja skupilo je u studiju pod nazivom "Izražavanje emocija u knjigama 20. veka". Kvartet je proučavao broj "reči raspoloženja" kojima se izražavaju snažna osećanja - bes, gađenje, strah, radost, tuga i iznenađenje i poredio koliko se puta pojavljuju u "četiri procenta svih knjiga" objavljenih između 1900. i 2008.

Studija je obuhvatila okean knjiga i reči iz kojih su autori izdvojii nekoliko interesantnih generalizacija.
Visok ili nizak broj određenih "reči raspoloženja" poput radosti ili tuge u 20. veku zavisio je i od toga da li su pisci radili u "srećnim" ili "tužnim" periodima.

Prošli vek za Britance počeo je prilično jadno, sa smrću kraljice Elizabete, potom je dostigao vrhunac dobrog raspoloženja dvadesetih godina prošlog veka zahvaljujući džezu, onda je četrdesetih ponovo pao u dubine očaja (rat, nestašice), da bi šezdesetih zemlja našla stabilnost.

Zanimljivo je da su od šezdesetih američke knjige "srećnije" u poređenju sa britanskim. Reči koje odražavaju lični ego (nezavistan, individua, ja, lično) bukvalno su progalopirale kroz američke knjige dok su staroveremenska osećanja tipa "ujedinjeni stojimo" nestala. Egomanija Amerike sedamdesetih trajala je do kraja veka što se vidi i u knjigama i u studiji.

(Tanjug)