Više od trećine tekstilnih proizvoda na našem tržištu koje je analizirala Tržišna inspekcija nisu bili odgovarajuće obeleženi kada je reč o sirovinskom sastavu. Većina njih poreklom je iz Kine, a kako pokazuje rezultat analize ove inspekcije ti proizvodi su umesto prirodnih materijala u sirovinskom sastavu, kako je navedeno u deklaracijama, imali mešavinu veštačkih i sintetičkih.
Time se ponovo potvrđuje višegodišnja teza da na našem tržištu ima garderobe na kojoj piše da je od pamuka, a zapravo je reč o sintetici. To uglavnom prvi primete oni koji su alergični na veštačke materijale, a upravo takvi čitaoci su se javljali našoj redakciji.
Naime, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine je krajem 2011. godine dalo nalog za tu vrstu inspekcijske kontrole, a radilo se o gotovim odevnim predmetima među kojima su bili donji delovi trenerke, pantalone i majice.
"Uzorci proizvoda bili su obeleženi podatkom o sirovinskom sastavu prirodnih materija, a utvrđeno je da se radilo o mešavini veštačkih i sintetičkih materija. Najveći procenat sa utvrđenim nepravilnostima čine proizvodi poreklom iz Kine", navedeno je u odgovoru na poslaničko pitanje LDP-a Tržišnoj inspekciji o kontroli garderobe, a koji je preneo Tanjug.
Istovremeno, u toku 2012. godine bilo je 200 kontrola garderobe posle kojih je doneto 50 rešenja o privremenoj zabrani prometa tekstilnih proizvoda, a upućeni su i zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka.
Postavlja se, stoga, pitanje u čijoj je nadležnosti proveravanje tačnosti natpisa na etiketama garderobe i kome potrošači mogu da se žale ukoliko posumnjaju da su prevareni, odnosno da su kupili komad odeće na kojem piše da je od pamuka, a posumnjaju da je reč o sintetici.
U Sektoru tržišne inspekcije za Potrošač"." class="text-link" target= "_blank" >Potrošač kažu da je Zakon o zaštiti potrošača predvideo tačnu proceduru i da ona mora da se ispoštuje.
"Potrošač se, pre svega, obraća trgovcu kod koga je kupio robu kojom nije zadovoljan, a ukoliko sa njim ne postigne ono što je želeo, može da kontaktira sa udruženjima potrošača koja će ga posavetovati šta dalje može da učini, da li će se pokrenuti postupak medijacije ili eventualno postupak pred redovnim sudim", navode u Tržišnoj inspekciji dodajući da ukoliko građani imaju dilemu, mogu da se obrate i njima.
"Ukoliko je povreda propisa koju oni prijavljuju iz delokruga naše nadležnosti, mi pokrećemo postupak inspekcijskog nadzora po službenoj dužnosti jer je ta prijava poslužila kao inicijativa. Podnosilac prijave nema svojstvo stranke u postupku koji je pokrenut na osnovu te inicijative. U postupku inspekcijskog nadzora, mi preduzimamo zakonom propisane mere, donosimo rešenja kojima nalažemo izvršenja, odnosno otklanjanje nepravilnosti. Možemo i da zabranimo određeno poslovno ponašanje ili da robu stavimo van prometa. Naravno, podnosimo i prijave nadležnom pravosudnom organu protiv prekršilaca", kažu inspektori, napominjući da kada se žale trgovcu, kupci bi trebalo da znaju da je on dužan da im odgovori najkasnije u roku od 15 dana sa izjašnjenjem o podnetom zahtevu i predlogom rešavanja.
U slučaju da se trgovac u roku od 15 dana od dana prijema reklamacije ne javi potrošaču, on može da ih prijavi Tržišnoj inspekciji.
Milan Knežević, vlasnik konfekcije "Modus”, kaže za "Potrošač” da je najveći problem to što se u zoni crnog tržišta obavi više od 50 odsto ukupnog prometa odeće u Srbiji, a za najveći deo koji se tako uveze uopšte nema evidencije o kvalitetu.
"Važno je znati da poliester može biti i skuplji od pamuka, pa je zapravo problem to što najveći deo uvozne robe koji ide crnim kanalima nema nikakvu deklaraciju. Ona ima nižu cenu jer je nedorađena na skupljanje i na postojanost boje. To znači da se šije od materijala koji nije dorađen i zato se skupi posle pranja. Mi to zovemo „pampers”, jer može da se baci posle jedne upotrebe", objašnjava Knežević, dodajući da na nekvalitetnim uvoznim materijalima, naročito iz Kine, boja nije postojana. Time se takođe obezbeđuje niža cena budući da je fiksiranje boje otprilike 10 odsto cene.
"Sve to završi ne samo na ilegalnim tezgama širom zemlje, već i kod pojedinih legalnih proizvođača", navodi on i ističe da je kupac u bezizlaznoj situaciji jer golim okom ovu razliku u kvalitetu teško može da uvidi.
Ali, kaže, može da se vodi starim trgovačkim pravilom. "Ne može nešto da bude i jeftino i dobro. Čim je cena sumnjivo niska, sumnjiv je i kvalitet. Ukoliko je od 100 odsto pamuka, majica ne može da košta manje od 3,5 ili četiri evra", zaključuje Knežević.
Šta mora da piše na deklaraciji:
– naziv i vrsta robe
– sastav i količina
– podaci o proizvođaču
– zemlja porekla
– uvoznik
– upozorenje na eventualnu opasnost ili štetnost robe
– tekstilni proizvod mora da ima oznaku veličine i načina održavanja (kako oprati odevni predmet – ručno, mašinski ili na hemijskom čišćenju, da li je dozvoljeno peglanje)
Evo nekoliko saveta:
– Pre kupovine detaljno pročitati deklaraciju koja mora da sadrži osnovne podatke o robi
– Ukoliko nije jasna ili potpuna, zatražiti od trgovca dodatna obaveštenja o kvalitetu robe, njenom sastavu i načinu održavanja
– Kupovati na prodajnim mestima i u objektima na kojima je istaknut naziv trgovca
– Neizdavanje računa ili neevidentiranje prometa kroz fiskalnu kasu, otvara sumnju u legalno poslovanje trgovca, a time i u kvalitet odeće
Šta znači saobraznost garderobe? U inspekciji kažu da, u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti potrošača, trgovac je dužan da preda potrošaču robu koja je saobrazna ugovoru, a ona je saobrazna ako:
– odgovara opisu koji je dao trgovac i ako ima svojstva robe koju je trgovac pokazao potrošaču kao uzorak ili model
– ako ima svojstva potrebna za naročitu upotrebu za koju je potrošač nabavlja, a koja je bila poznata trgovcu ili mu je morala biti poznata u vreme zaključenja ugovora
– ako ima potrebna svojstva za redovnu upotrebu robe iste vrste
– ako po kvalitetu i funkcionisanju odgovara onome što je uobičajeno kod robe iste vrste i što potrošač može osnovano da očekuje s obzirom na prirodu robe i javna obećanja o posebnim svojstvima robe datim od trgovca, proizvođača ili njihovih predstavnika, naročito ako je obećanje učinjeno preko oglasa ili na ambalaži robe
Trgovac je odgovoran za nesaobraznost robe koja se pojavi u roku od dve godine od dana prelaska rizika na potrošača i zato je on uvek prva adresa za žalbu.
(MONDO)
Time se ponovo potvrđuje višegodišnja teza da na našem tržištu ima garderobe na kojoj piše da je od pamuka, a zapravo je reč o sintetici. To uglavnom prvi primete oni koji su alergični na veštačke materijale, a upravo takvi čitaoci su se javljali našoj redakciji.
Naime, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine je krajem 2011. godine dalo nalog za tu vrstu inspekcijske kontrole, a radilo se o gotovim odevnim predmetima među kojima su bili donji delovi trenerke, pantalone i majice.
"Uzorci proizvoda bili su obeleženi podatkom o sirovinskom sastavu prirodnih materija, a utvrđeno je da se radilo o mešavini veštačkih i sintetičkih materija. Najveći procenat sa utvrđenim nepravilnostima čine proizvodi poreklom iz Kine", navedeno je u odgovoru na poslaničko pitanje LDP-a Tržišnoj inspekciji o kontroli garderobe, a koji je preneo Tanjug.
Istovremeno, u toku 2012. godine bilo je 200 kontrola garderobe posle kojih je doneto 50 rešenja o privremenoj zabrani prometa tekstilnih proizvoda, a upućeni su i zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka.
Postavlja se, stoga, pitanje u čijoj je nadležnosti proveravanje tačnosti natpisa na etiketama garderobe i kome potrošači mogu da se žale ukoliko posumnjaju da su prevareni, odnosno da su kupili komad odeće na kojem piše da je od pamuka, a posumnjaju da je reč o sintetici.
U Sektoru tržišne inspekcije za Potrošač"." class="text-link" target= "_blank" >Potrošač kažu da je Zakon o zaštiti potrošača predvideo tačnu proceduru i da ona mora da se ispoštuje.
"Potrošač se, pre svega, obraća trgovcu kod koga je kupio robu kojom nije zadovoljan, a ukoliko sa njim ne postigne ono što je želeo, može da kontaktira sa udruženjima potrošača koja će ga posavetovati šta dalje može da učini, da li će se pokrenuti postupak medijacije ili eventualno postupak pred redovnim sudim", navode u Tržišnoj inspekciji dodajući da ukoliko građani imaju dilemu, mogu da se obrate i njima.
"Ukoliko je povreda propisa koju oni prijavljuju iz delokruga naše nadležnosti, mi pokrećemo postupak inspekcijskog nadzora po službenoj dužnosti jer je ta prijava poslužila kao inicijativa. Podnosilac prijave nema svojstvo stranke u postupku koji je pokrenut na osnovu te inicijative. U postupku inspekcijskog nadzora, mi preduzimamo zakonom propisane mere, donosimo rešenja kojima nalažemo izvršenja, odnosno otklanjanje nepravilnosti. Možemo i da zabranimo određeno poslovno ponašanje ili da robu stavimo van prometa. Naravno, podnosimo i prijave nadležnom pravosudnom organu protiv prekršilaca", kažu inspektori, napominjući da kada se žale trgovcu, kupci bi trebalo da znaju da je on dužan da im odgovori najkasnije u roku od 15 dana sa izjašnjenjem o podnetom zahtevu i predlogom rešavanja.
U slučaju da se trgovac u roku od 15 dana od dana prijema reklamacije ne javi potrošaču, on može da ih prijavi Tržišnoj inspekciji.
Milan Knežević, vlasnik konfekcije "Modus”, kaže za "Potrošač” da je najveći problem to što se u zoni crnog tržišta obavi više od 50 odsto ukupnog prometa odeće u Srbiji, a za najveći deo koji se tako uveze uopšte nema evidencije o kvalitetu.
"Važno je znati da poliester može biti i skuplji od pamuka, pa je zapravo problem to što najveći deo uvozne robe koji ide crnim kanalima nema nikakvu deklaraciju. Ona ima nižu cenu jer je nedorađena na skupljanje i na postojanost boje. To znači da se šije od materijala koji nije dorađen i zato se skupi posle pranja. Mi to zovemo „pampers”, jer može da se baci posle jedne upotrebe", objašnjava Knežević, dodajući da na nekvalitetnim uvoznim materijalima, naročito iz Kine, boja nije postojana. Time se takođe obezbeđuje niža cena budući da je fiksiranje boje otprilike 10 odsto cene.
"Sve to završi ne samo na ilegalnim tezgama širom zemlje, već i kod pojedinih legalnih proizvođača", navodi on i ističe da je kupac u bezizlaznoj situaciji jer golim okom ovu razliku u kvalitetu teško može da uvidi.
Ali, kaže, može da se vodi starim trgovačkim pravilom. "Ne može nešto da bude i jeftino i dobro. Čim je cena sumnjivo niska, sumnjiv je i kvalitet. Ukoliko je od 100 odsto pamuka, majica ne može da košta manje od 3,5 ili četiri evra", zaključuje Knežević.
Šta mora da piše na deklaraciji:
– naziv i vrsta robe
– sastav i količina
– podaci o proizvođaču
– zemlja porekla
– uvoznik
– upozorenje na eventualnu opasnost ili štetnost robe
– tekstilni proizvod mora da ima oznaku veličine i načina održavanja (kako oprati odevni predmet – ručno, mašinski ili na hemijskom čišćenju, da li je dozvoljeno peglanje)
Evo nekoliko saveta:
– Pre kupovine detaljno pročitati deklaraciju koja mora da sadrži osnovne podatke o robi
– Ukoliko nije jasna ili potpuna, zatražiti od trgovca dodatna obaveštenja o kvalitetu robe, njenom sastavu i načinu održavanja
– Kupovati na prodajnim mestima i u objektima na kojima je istaknut naziv trgovca
– Neizdavanje računa ili neevidentiranje prometa kroz fiskalnu kasu, otvara sumnju u legalno poslovanje trgovca, a time i u kvalitet odeće
Šta znači saobraznost garderobe? U inspekciji kažu da, u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti potrošača, trgovac je dužan da preda potrošaču robu koja je saobrazna ugovoru, a ona je saobrazna ako:
– odgovara opisu koji je dao trgovac i ako ima svojstva robe koju je trgovac pokazao potrošaču kao uzorak ili model
– ako ima svojstva potrebna za naročitu upotrebu za koju je potrošač nabavlja, a koja je bila poznata trgovcu ili mu je morala biti poznata u vreme zaključenja ugovora
– ako ima potrebna svojstva za redovnu upotrebu robe iste vrste
– ako po kvalitetu i funkcionisanju odgovara onome što je uobičajeno kod robe iste vrste i što potrošač može osnovano da očekuje s obzirom na prirodu robe i javna obećanja o posebnim svojstvima robe datim od trgovca, proizvođača ili njihovih predstavnika, naročito ako je obećanje učinjeno preko oglasa ili na ambalaži robe
Trgovac je odgovoran za nesaobraznost robe koja se pojavi u roku od dve godine od dana prelaska rizika na potrošača i zato je on uvek prva adresa za žalbu.
(MONDO)
Zvezdina proslava jesenje titule sa stilom: Nova goleada na Marakani!
Završen protest studenata u Beogradu: Saobraćaj bio blokiran u centralnim gradskim ulicama
Ameri hoće Stojakovića da bi nas pobedili: Srbija i Grčka u strahu, SAD hoće da otme Andreja!
Određene sudije za večiti derbi: Srbin i Hrvati sude Crvena zvezda - Partizan!
Tri noćenja na Zlatiboru 460.000 dinara! Turisti šokirani cenama za Novu godinu, od cifre će vam se zavrteti