Francuski "Mond" objavio je izveštaj "Evropskog potrošačkog centra" čiji istraživači tvrde da se današnji proizvodi bele tehnike ili elektronski uređaji namerno prave sa kraćim rokom trajanja.

U izveštaju "Programirana dotrajalost, produkt potrošačkog društva" navode se mnogobrojni primeri kako potrošači dobijaju krajnji proizvod kome se već unapred zna kada će mu doći kraj. Kako se navodi, jedan od slučajeva su nove mašine za veš, koje su programirane tako da izdrže 2.000 do 2.500 pranja. Slično je i sa pojedinim novijim generacijama televizora, koji su podešeni da rade do 20.000 sati.

"Bubanj se sve više pravi od plastike, a ne od inoksa, što automatski znači da će ceo mehanizam kraće trajati", dodaje se u istraživanju "Evropskog potrošačkog centra", uz sumnju da je dotrajalost proizvoda u Evropi namerno planirana, kako bi se potrošači primorali da češće odlaze u kupovinu. Najčešće se radi o "funkcionalnoj grešci" nekog proizvoda. Kada samo jedan deo otkaže, prestaje da radi cela mašina za sudove, veš ili, recimo, pegla. To se odnosi i na gotovo sve električne ili elektroničke proizvode - televizore, mobilne telefone, kompjutere...

Poznavaoci tvrde da se ova pojava naziva "stručno uprogramirana greška" i postoji već godinama. Svaki proizvod se testira na izdržljivost, ako su u pitanju mehanički proizvodi na tačno određen broj radnih sati i koji mora da odgovara garantnom roku. Isto je i kod elektronike, gde se (javna je tajna) često softverski ubacuje greška. Zbog toga se dešava da je sa pojedinim uređajem sve u najboljem redu tačno koliko proizvođač odgovara za njegovu popravku.

Prema rečima Vladimira Vukašinovića, direktora firme Kvalitet a. d. Niš, evidentno je da je digitalna elektronika preuzela primat i da to može biti jedan deo problematike.

"Digitalne elektronike još samo nema kod pegli, mada se i tu može naći. Ali i vrsta i kvalitet materijala koji se upotrebljava u proizvodnji svakako igraju važnu ulogu. Recimo, ranije su se bojleri proizvodili od mnogo kvalitetnijeg i debljeg lima, to su činjenice. Ali proizvođači to ne rade na svoju ruku, već su spušteni standardi. Na taj način se i smanjuje rok upotrebe", objašnjava Vukašinović za "Potrošač".

Međutim, kako kaže, o ovoj problematici može da govori kao kupac iz iskustva, jer se ovo preduzeće ne bavi tom vrstom istraživanja.

Vukašinović ističe da postoji način da se u proizvodnji programira radni vek proizvoda (recimo kod "led" televizora). Kod starih televizora posle određenog broja godina se obično kvari katodna cev, a to se ne popravlja, kaže naš sagovornik. On svakako poručuje kupcima da je sigurnije kupovati tehničku robu u proverenim radnjama, a ne u sumnjivim prodavnicama i na buvljacima jer je na tržištu mnogo škarta, posebno u segmentu manjih uređaja kako što su pegle ili kvarce grejalice i drugi kućni aparati.

Prema pisanju stranih medija, posebna priča su mobilni telefoni (oni "pametni") koji takođe često pate od "funkcionalne greške". Dodatnu opremu je nakon nekog vremena gotovo nemoguće nabaviti jer se više i ne proizvodi, a za najnovije aplikacije vam treba i najnoviji model pametnog telefona.

U vodećim servisima u Srbiji napominju i da je pitanje kvaliteta tehničkih uređaja više usmereno globalnoj ekonomiji i proizvodnji nego njima. Ipak, postoje neki noviji trendovi koje su uvideli.

"Ono što mi možemo sa sigurnošću da kažemo jeste to da se korisnici ređe odlučuju na popravku po isteku garantnog roka nego ranije. Razlog tome svakako može biti sveopšta dostupnost tehničkih uređaja koji iz godine u godinu postaju cenovno pristupačniji", navode u servisu "BG elektronik", dodajući da u svemu tome značajnu ulogu ima i veoma brz napredak tehnologije.

"To čini da je aparat koji je star svega dve godine, zapravo tehnički već zastareo", zaključuju u ovom servisu.

Evropski potrošački centar pozvao je nadležne u Evropskoj uniji da se ozbiljno uhvate u koštac s tim problemom i traži oštriju zakonsku zakonsku regulativu u pogledu veka trajanja nekog proizvoda. Predlog zakona podnela je Evropska ekološka partija.

"Pritužbe na kvalitet bele tehnike u Srbiji su na drugom mestu, odmah iza obuće, a slede mobilni telefoni. Takav redosled je već godinama i ništa se ne menja", kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Na šta obratiti pažnju pre kupovine

Kako je znatno teže isterivati pravdu kada do problema sa uređajem dođe, na mnogo stvari bi trebalo obratiti pažnju pre kupovine. Na odabir proizvoda bele tehnike utiče mnogo faktora. Najvažniji su najčešće cena, kvalitet mogućnost plaćanja na rate, garantni rok, ali i trenutna akcija prodavca.

Zbog svega toga bi za sigurnu kupovinu trebalo odvojiti malo više vremena jer to može da spreči potencijalne probleme posle kupovine. U radnji uvek možete od prodavca da zatražite garantni list koji biste pogledali pre kupovine ili da se kod trgovca raspitate o pojedinim detaljima koji kasnije mogu biti veoma važni:

– na šta tačno se garantni rok i sama garancija odnosi (koliki je garantni rok za aparat, a koliki za delove);

– u kom roku možete da vratite aparat uz garanciju povraćaja novca i da li je potrebno obrazloženje razloga zbog kojeg vraćate aparat;

– šta se dešava ukoliko se prilikom prvog korišćenja ispostavi da je aparat neispravan (najbolje rešenje je da vam aparat odmah zamene drugim);

– kakav je postupak u slučaju kvara u garantnom roku;

– na koji način dokazujete da aparat nije pokvaren neispravnom upotrebom;

– koliki je maksimalni rok za popravku aparata u garantnom roku, odnosno kako oni tumače zakonski „razuman rok”;

– šta posle isteka garantnog roka (koliko dugo je uvoznik u obavezi da obezbeđuje rezervne delove i koji su ovlašćeni servisi).

(MONDO)