Publika jeste pokazala interesovanje da prati aukciju, ali kupaca je bilo manje nego prošli put, a najskuplji eksponat - slika Stojana Aralice (1883-1980) "Masline", ni ovoga puta nije našla kupca jer je početna cena iznosila 11.500 evra.

Među eksponatima koji pripadaju kategoriji antikviteta ili primenjene umetnosti, našla su se tri lota: porcelanski servis "Rojal Albert" iz Engleske čija je cena za 38 komada bila 250 evra, zatim komplet čaša ( 24 komada) od brušenog stakla koji je prodat za 100 evra i jedna srebrna čaša iz Rusije sa žigom iz 1889, za koju je neko iz Belgije putem telefona umesto početne cene od 125 evra odmah ponudio 150, a zatim je u aukcijskoj sali cena podignuta na 175 i po toj ceni je i prodata.

Zanimljivo je da se niko nije javio da kupi srebrnu vazu za 200 evra iako se radilo od najkvalitetnijem srebru težine 222 grama, što je značilo da je gram vredeo manje nego u sve brojnijim zlatarama koje otkupljuju ovaj plemeniti metal po višoj ceni.

Jedna vredna karta južne Evrope koju je uradio Matthaeo Seutter (1647-1750) i koja je štampana početkom 18. veka, što je veoma atraktivno svim kolekcionarima geografskih mapa, ostala je neprodata, a cena joj je bila 475 evra.

Ostali antikviteti od stakla i porcelana, čije su se cene kretale od 75 do 300 evra, a toliko je trebalo platiti za nekoliko primeraka starih zidnih i stonih satova i lampi, takođe nisu našli kupce.

Osim Aralicine slike koja premašuje 10.000 evra, većina ulja na platnu, grafika, crteža, akvarela, gvaševa nije prevazilazila cenu od 1.000 evra.

U grupi umentičkih dela čija cena prelazi tu granicu najskuplje platno bilo je ruskog umetnika Alekseja Vasiljeviča Hanzena (1876-1937) "Hridi i more", za koju je trebalo pralititi 8.000 evra, ali ni ono nije prodato, a u Rusiji bi mogao da ga proda, u najmanju ruku, za duplu cenu.

Bilo je i više slika crnogorskih umetnika među kojima je interesantno delo Pera Počeka (1878-1963) "Vrhovi Crne Gore", ali cena po ceni od 6.800 evra nije našla kupca.

Očigledno da je na aukciji bilo kupaca iz Makedonije jer su slike Lazara Ličenoskog, Nikole Martinoskog, Vangela Naumovskog prodate, pri čemu se za "Služavku" Martinoskog iz 1935. vodila jedina prava " bitka" pa se cena udvostručila sa 1.100 na 2.100 evra. Ličenoski je u startu stajao 1.600 evra, a plaćen je samo 100 evra više.

Od crteža i grafika gde je bilo izuzetno zvučnih imena samo su dve grafike Emira Dragulja prodate za nešto više od početne cene (250-350 i 275-400) dok je najbolju cenu za crtež dobio Drago Došen (400 evra).

Koliko je tržište umetnina u velikoj krizi pokazuje i cena slike na ulju svetoga Đorđa Koste Bradića koja jeste prodata ali za samo 350 evra, dok su slična dela ovog umetnika još prošle godine imala duplu cenu.

"Interesenti za umetnost i antikvitete su kolekcionari, galeristi, preduzetnici, a ponuđači su oni kojima treba novac ili žele da predmete koje poseduju razmene za neke druge vrednosti. Više od polovine čine stalni posetioci“, ispričao je za MONDO direktor Madl'Arta Dejan Popović i dodao da su licitirali i ljudi iz Kanade, Češke, Švajcarske...

Šta smo još saznali na aukciji, pogledajte OVDE.

(Tanjug)