"Kako bi zaštitili svoja stopala, ljudi su odavno počeli sami da prave obuću od goveđe, svinjske, jagnjeće ili teleće kože. Opančarski zanat u Srbiji počeo je da se razvija u drugoj polovini 19. veka, a opanke su, pre svega, nosili ljudi na selu. Oni u gradu su uglavnom nosili cipele", objasnio nam je beogradski opančar Vasilije Milosavljević, koga mušterije zovu čika Vasa.

Kako i zašto su Srbi počeli da nose opanke?

"Opanci su obuća koja se lako pravila, bila je pristupačna, lagana za hod, zbog čega su u Srbiji, kao i na celom Balkanskom poluostrvu, brzo postali popularni. Pravili su se od obrađene i takozvane 'presne' kože, ali su ovi drugi jedno vreme bili čak i zabranjeni, jer su zadržavali vlagu, a samim tim skupljali i prljavštinu sa zemlje", objasnila nam je viši kustos Etnografskog muzeja u Beogradu, Vera Šarac-Momčilović.

Da li je istina da se po opancima moglo znati u kom delu Srbije ko živi?

"Oblik opanka je bio različit u raznim delovima Srbije. U južnim i jugozapadnim krajevima nošeni su i izrađivani presni i vrnčani opanci, a u centralnoj, istočnoj i severnoj Srbiji đonovski i opanci kapičari", kaže kustos.

Gde su se nosili oni sa "nosom"?

"Skoro svi opanci su imali takozani 'kljun', negde veći, negde manji, a nazivali su se 'šiljkani'. Zanimljivo je da su muški modeli imali duži vrh od ženskih, kao i da su opanci za svečane prilike takođe imali taj čudni 'nos'. Međutim, to nije srpski izum - najranija poznata obuća sa vrhom je iz Azerbejdžana iz 13. veka pre nove ere. U vizantijskom plemićkom kostimu vrh na obući je označavao pripadnost plemstvu", saznali smo u Etnografskom muzeju u Beogradu.

"Kom obojci, kom opanci" - šta znači ova narodna izreka, ko je tu bolje prošao?

"U panonskoj oblasti i severnim delovima istočne Srbije umesto čarapa su nošeni obojci - pravougaoni komadi otkanog vunenog materijala kojim su uvijane noge, ili kalčine - suknene čarape. Obojak je komad sukna koji je stavljan u opanke kao podloga", piše u katalogu Etnografskog muzeja "Obuća u Srbiji". Dakle, narodna izreka verovatno potiče iz vremena kada je srpska vojska oskudevala u opremi, pa je neko dobijao opanke, a neko obojke.

Vera Šarac-Momčilović kaže da  je prosečan vek trajanja opanaka od uštavljene kože bio svega nekoliko meseci, ali da ih je siromašno stanovništvo nosilo i godinu dana.

"Zato su se upotrebljavali različiti, dugotrajniji materijali. Opanci se kasnije prave od drveta, a od tridesetih godina prošlog veka i od gume".

"Srpski opanak je bolji od italijanskih cipela, kada je izrađen od kvalitetne i dobro obrađene kože", tvrdi Vasa, danas jedan od retkih opančara, kojih je samo u Užicu 1920. godine bilo 50! Od 2005. godine, opančarski zanat je pod zaštitom zakona, s obzirom na to da je danas ovih zanatlija na teritoriji cele Srbije svega petnaestak.

"Pogledajte moju Knjigu utisaka - ovde je upisano više od 1.500 zadovoljnih mušterija, među kojima su i pevači, glumci, ambasadori, političari...", pohvalio nam se Vasa dok je nostalgično pričao o "vremenu kada su opančari bili cenjeniji od lekara".

Koliko mu treba vremena za izradu jednog para opanaka?

"Sve zavisi od toga koje je veličine opanak. Ja mogu da napravim tri, četiri para dnevno, ali ako pravim one male, za priveske ili ukras, za njih mi treba i tri dana".

Može li danas da se živi od tog zanata?

"Za par opanaka nekada se mogao kupiti hektar imanja, a danas se cene kreću od 1.500 do 2.000 dinara, mada mogu da koštaju i 5.000, u zavisnosti od kvaliteta", kaže Vasa.

Kako da prepoznamo dobar, kvalitetan opanak?

"Važna je, pre svega, obrada kože, ali i izrada. Gornji deo najfinijih opanaka pravi se od pseće kože, a o kvalitetu dosta govori i broj traka od kojih je ispleteno 'lice', odnosno gornji deo. Što je sitniji preplet i veći broj tih traka, to je opanak kvalitetniji.  Najfiniji imali su i do stotinu traka u prepletu i često su nazivani tkanim opancima", objasnio nam je opančar.

Ko danas kupuje ovu obuću?

"Opanci se slabo prodaju, kupuju ih kulturno-umetnička društva i poneki stranac kome opanak služi kao suvenir", kaže čika Vasa i dodaje da ipak neće prestati da pravi obuću koja predstavlja jedan od naših nacionalnih simbola.