Zdravica pre ponoći i još koja čašica nakon, da se nazdravi Novoj godini, samo su neki od običaja koji se praktikuju za vreme praznika. Među brojnim posledicama opijanja, o kojima se ne govori dovoljno, javljaju se saobraćajne nesreće, nasilje među građanima, trovanje alkoholom i narušavanje zdravlja, ali i nekontrolisana upotreba oružja.

Mlade osobe, privučene ponudom brojnih kafića i klubova koji nude neograničenu konzumaciju alkoholnih pića za simboličnu cenu, često nemaju granicu, ali ni svest, pri konzumiranju alkohola i upravo zato su oni najbrojniji pacijenti svakog 1. januara, sa dijagnozom trovanja alkoholom.

Istraživanja na nivou Evrope pokazuju da je više od 90 odsto mladih (15-16 godina) probalo alkohol, a da su prvo pijanstvo imali već sa 14 godina.

"Podaci nedvosmisleno govore da svake godine, u vreme Novogodišnjih praznika, dolazi do učestalog opijanja. Prekomerna upotreba alkohola izaziva otežano kontrolisanje emocija i postupaka, te smo zato svedoci agresivnog ponašanja, nekontrolisane upotrebe hladnog i vatrenog oružja, pirotehničkih sredstava, ali i brojnih saobraćajnih nesreća – svaka treća je prouzrokovana prekomernom količinom alkohola u krvi", kaže dr Aleksandar Vujošević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

"Apelujemo na sve građane da povedu računa o konzumaciji alkohola za vreme praznika i izbegnu prekomerna opijanja, da ne ugroze ni svoj, ali ni tuđi život", kažedr Vujošević.

Alkoholizam je, posle cigareta, drugi najveći uzročnik lošeg zdravlja u Evropi  i povezan je sa kratkotrajnim i dugotrajnim rizicima mortaliteta. Alkoholizam je bolest centralnog nervnog sistema koja prouzrokuje teške fizičke, mentalne i društvene posledice.

Alkoholizam je globalni problem, međutim najveći stepen konzumiranja alkohola po glavi stanovnika je upravo u Evropi. Alkoholičari čine od tri do pet odsto svetskog stanovništva, što predstavlja od 10 do 15 odsto punoletnog stanovništva.

Srbija je na četvrtom mestu po potrošnji alkohola sa prosekom od 11 litara čistog alkohola po glavi stanovnika, dok je svetski prosek šest litara.

Više od 70 odsto punoletnog stanovništva konzumira alkohol, uz povremena opijanja, i upravo iz ove kategorije se regrutuju zavisnici (10-15 odsto).

Šta je rizični, a šta visoki novo konzumiranja alkohola?

Rizična konzumacija se definiše kao dnevni unos čistog alkohola veći od:

- 20 g (~0,2 l vina, ili 0,4 l piva) za žene

- 40 g (~0,4 l vina, ili 0,8 l piva) za muškarce

Visok nivo konzumacije alkohola se definiše kao dnevni unos čistog alkohola veći od:

- 40 g (~0,4 l vina, ili 0,8 l piva) za žene

- 60 g (~0,6 l vina, ili 1,2 l piva) za muškarce.