Odavno je poznato da postoji više vrsta inteligencije, među kojima su  prostorna (snalaženje u prostoru), govorna (rečitost, veština govorništva), matematička (nadarenost za brojke), muzička (talenat za muziku), apstraktna (opšta ili generalna).

Međutim, psiholog Danijel Goleman je u svojoj knjizi 1995. godine uveo novi pojam - emocionalna inteligencija, a reč je o sposobnosti razumevanja osećaja, i svojih i tuđih. Tačnije, kako kažu psiholozi, radi se o samosvesti, samomotivaciji i samokontroli.

Istraživanja su pokazala da opšta inteligencija nije nužno povezana sa emocionalnom, jer ponekad visoko inteligentnim osobama na vodećim mestima nedostaje razumevanja tuđih motiva, nastojanja i težnji, odnosno nedostaje im saosećanje.

Međutim, saosećanje se može uvežbati, a psiholozi savetuju da osoba ne misli da se svet vrti samo oko nje, kao i da sebe ređe kritikuje, a češće hvali, treba da bude iskrena prema sebi i drugima, da izbegava naređivanje i kontrolisanje i da bude promišljena, po principu "ispeci, pa reci".