"Every day we make it, we'll make it the best we can".



Ovaj moto stoji iznad šanka beogradskog kafića "Bartender". Odatle sam krenuo na moje putešestvije. Nikako mi ne izbija iz glave taj slogan. I mislim da je to pravilno razmišljanje, ne samo za ovaj put već i za sve u životu :)

Odatle, sa Dorćola, krenuo sam na svoj put.

Prespavao sam nadomak Bačke Palanke u jednom odmaralištu na obali Dunava. Ujutru rano, već oko 6 sati počeo sam da se pakujem i kada sam sišao do motora dočekao me još jedan odbor za ispraćaj :) Bili su malo stidljivi i nisu hteli da se slikaju, taman se namestim i lepo ukadriram a oni počnu da se rasipaju po livadi. Ali, kada sklonim aparat onda je sve ok :)

Što se motora tiče primetio sam po izlasku iz Novog Sada da mi korman na neravninama "udara". Kao da neki ležaj nije dotegnut kako valja, i to ovaj u trouglu. Probao sam pre polaska to da sredim ali nisam mogao jer mi je falio jedan ključ. Proverio sam i osovine za svaki slučaj ali su mi one delovale ok.

Granicu sam prešao izuzetno brzo. Ljubazna graničarka na hrvatskoj strani je to prilično ekspeditivno završila. Malo smo popričali gde idem i šta radim, o fotoreportaži, koja mi je ruta i plan, i poželela mi srećan put. Na pola puta do Vukovara počela je kiša da pada koja me je držala do Osijeka. Na ovoj benzinskoj pumpi na izlasku iz Osijeka kiša je prestala i odmah se razvedrilo. Skinuo sam kišno odelo, popio malo vode, pojeo bonžitu i nastavio dalje ka Virovitici, potom Garešnici i na kraju ka Podgariću.

Do Podgarića gotovo da nisam ni stajao. Putevi su fenomenalni. Nisam baš poštovao ograničenja moram priznati. Malo krivina ima na severu Hrvatske, uglavnom su pravci. Putevi počinju da zavijaju kada se krene od Virovitice ka Garečnici. Na tom putu naišao sam na jednu kuću koja nema veze sa partizanima ali bih se kajao da nisam stao i slikao.

Do Podgarića nisam imao nikakvih problema. Putna signalizacija je odlična tako da GPS gotovo i da ne treba. Svratio sam do nekog odmarališta gde se baš u tom trenutku pripremala svadba. Pitanje gde je spomenik pretvorilo se u tročasovni razgovor u kojem sam uživao. Pričali smo o svemu i svačemu, smejali se i uživali u vremenu i ambijentu. Steva, Pero, Bojan i Igor su mi ulepšali po podne. Hteo sam da ostanem još malo ali ima još dosta da se putuje pa sam morao da krenem.


Koliko mi nije bilo teško da nađem mesto Podgarić toliko je bila agonija dok nisam našao put do spomenika. Nema nikakvog znaka, a da stvar bude još gora spomenik se jasno vidi sa svih strana. Jedva nekako nađoh pravi put koji vodi uzbrdo ka njemu i bio sam srećan što sam prestao da ulećem motorom ljudima u dvorište. U toj jurnjavi izgubio sam sigurno pola sata, ako ne i više.

Sledeće u planu je Jasenovac. Ruta kojom sam krenuo je Garešnica - Kutina - Novska - Jasenovac. Na raskrsnici u Garešnici susretnem se sa dvojcom bajkera. Kada se upalilo zeleno sva trojica smo skrenuli ka Kutini i tako zajedno smo se vozili sve do Jasenovca. Ja sam bio na čelu a oni su me pratili.

Bila je lepa vožnja, a i za promenu imao sam društvo. Nadomak spomen parka "Kameni cvet" zaustavili smo se na jednom pravcu, upoznali se i malo popričali. Momci su iz Češke i krenuli su ka Bosni. Do spomen parka smo otišli zajedno gde smo napravili par fotografija, i malo se ispričali. Pošto sam ja malo gnjavio i tražio dobre uglove oni su se već spakovali. Pozdravili smo se i oni su produžili dalje dok sam ja ostao da slikam i voz.

Razmišljao sam da li da odem i na Kozaru, ali sam od te ideje odustao. Krenuo sam direktno ka Banjaluci. Kada sam prešao granicu put je bio u lošijem stanju i sada se već prilično osećalo da korman "udara". Izbegavao sam neravnine koliko god je to moguće bilo. Kod Gradiške sam izašao na autoput. Meni se čini da je nov, vozio sam preko 130km/h sve vreme i da nije bilo vetra mislio bih da stojim u mestu. Brzo sam stigao do Banjaluke. Seo sam u kafić, javio svima gde sam i da sam ok. Ubrzo je došao Daniel (Mali Zmaj) sa kojim sam se i zvanično upoznao.



Pričali smo o turi, a između ostalog ja mu spomenem i problem sa kormanom. Pozvao je drugara, popili smo kafu, spakovali se i pravac kod njega da to namestimo. Problem je bio u ležajevima kormana, malo smo dotegli i sada sve radi kako treba. Kada smo završili uparkirali smo motor u garažu, otišli na pivce i posle na konačište. Moram reći da mi je dan bio jako dinamičan, možda i fizički naporan, ali takođe lep, ispunjen, dobro i kvalitetno ispunjen :)

Naredna stanica biće Kozara, a onda nastavljam ka Bihaću...

Peđin sponzorski pul:

PC Foto

"Guevara"

Zeleno Drvo

Alien Metalworks

"Mangula"