Peti dan...
Današnji dan je bio totalno lud. Probudio sam se veoma rano. Video sam da je stala kiša i odlučio sam se da se ipak vratim na Oštrelj i probam da nađem Titov voz. Preblizu sam da bih propustio takvu priliku iako rizikujem da ne dođem do Sutjeske do kraja današnjeg dana. Ako se desi da ne budem u mogućnosti i do Nikšića da stignem prenoćiću kod spomenika. Imam šator i vreću tako da bi to bila savršena prilika da je isprobam.
Već oko pola sedam ujutru iz Drvara krenuo sam nazad ka Oštrelju. Voz se ne vidi sa puta, ali dobar orijentir je gostiona. Najbolje je tu parkirati motor, odmah ispred ulaza. Sa desne strane je stazica koja vodi u šumu i posle pedesetak metara stiže se do voza koji je parkiran ispod nadstrešnice.
Gostionica je sagrađena 1908. godine i preživela je sve ratove do sada. Razne vojske su dolazile i prolazile a ona je opstajala. Podne pločice su stavljene u prvoj polovini pedesetih godina prošlog veka tako da je sve autentično. Danas, ona ugošćuje prolaznike i putnike, i lokalno stanovništvo. Moj drug Zoran Šević mi je rekao da ako budem gladan obavezno tu da svratim jer, kako on kaže, tu je najbolja klopa u tom kraju. Bio sam u iskušenju da probam ali sam morao da se držim svojih "pravila putovanja" koja podrazumevaju količinski malu ishranu.
Po silasku nazad u Drvar na jednooj krivini sam fotografisao panoramu kako bih dočarao kakvo me je vreme sustiglo u ovom mestu prethodni dan.
U centru su dva spomenika za koje verujem da su zapravo delovi istog. Ovaj predstavljen kao zid, i na vrhu tog brdašceta je bio veliki spomenik u obliku pet velikih krakova koji su meni ličili na nakrivljene obeliske.
Taj spomenik nije preživeo rat devedesetih i sada izgleda kao ruševina neke manje zgrade rasut po livadi. To nisam želeo da slikam.
Dalji plan je bio da stignem do Tjentiša vozeci se Jadranskom magistralom. Odustao sam od Grmeča i Jajca pošto sam već u zaostatku ali u planu ostaje da se sa Jadrana popnem ka Mostaru da posetim Partizansko groblje i dalje kao glavni cilj petog dana puta da stignem na Tjentište. I kao što sam već rekao da, ako me tamo uhvati noć, isprobam vreću iz Zeleno Drvo prodavnice. Prvi checkpoint bio je Knin i dalje Split ka Makarskoj. Na tom putu naišao sam na spomenik-grobnicu poginulim partizanima u Polačama.
Potom sam krenuo ka Splitu. Put je kao nov i rade na njegovom proširivanju. Iznenadio sam se koliko je Split veliki grad. Koliko sam uspeo da vidim sa magistrale ima mnogo novih zgrada. Hteo sam da napravim jednu panoramsku fotografiju ali zbog radova na putu nije bilo dozvoljeno zaustavljanje. Mada, verujem da bi bilo zabranjeno i bez radova jer je ipak to magistrala. Produžio sam dalje ka Makarskoj uletevši u saobraćajnu gužvu. Veoma sporo se vozilo i već sam počeo da razmišljam da ako se ovo otegne moraću opet neplanirano da jurim smeštaj. Srećom, čim sam izašao iz Splita i saobraćaj je bio daleko prohodniji. Vožnja motora uz more je fenomenalan osećaj. Slana voda, svež vazduh, sunce koje se stidljivo pojavilo malo pre ulaska u Split. Pred polazak drugar i kolega bajker Njanja (znam, pomalo šašav nadimak :) ) mi je skrenuo pažnju da putevi uz more mogu biti klizavi. Oprezno sam vozio neko vreme dok nisam video da gume imaju odličan grip, a onda sam se vratio novonastaloj tradiciji: vožnji malo preko dozvoljene brzine. Ne znam koliko je vožnja trajala od Splita do Makarske. Meni se, pošto sam uživao, čini prekratko. Našao sam zgodno mesto da se uparkiram, seo u kafić i krenuo da update-ujem fotoreportažu. Tačnije, ono što nisam stigao ranije da uradim - da postujem utiske i fotografije od prethodnog dana.
U jednom trenutku prilazi mi momak, vidno fizički spreman, kratko ošišan, i pita: "Da li je ono tvoj motor sa beogradskim tablicama?" Pomalo zatečen pogledavši u pravcu motora kažem: "Jeste. Da li smeta?" A on odgovara: "Ma ne, nego pratim tvoju fotoreportažu, video sam da si postovao da si stigao...".
I tako se mi upoznamo... Nikola radi kao vatrogasac u Makarskoj i uputio me je na spomenikPalima u NOB-u koji se nalazi na tri minuta hoda od kafića. Tu je sreo svog drugara koji nam se nakratko pridružio. Malo smo ćaskali o ruti i još nekim stvarima. Kratko je ostao jer je izašao sa posla da se upoznamo ali me je pozvao da dođem kod njega u vatrgasni dom što sam naravno prihvatio. Oni su otišli svojim poslom, a ja sam brzo završio ažuriranje i postavljanje fotografija, i uputio se ka spomeniku. Napravljen je 1982. godine u čast stradalima u NOB-u. Kada sam se pripremao za put ne mogu se setiti da li sam ga video na internetu. Veoma je lep i očuvan. U centralnom delu je plato koji sa jedne strane okružuju ploče sa imenima stradalim u borbi, a sa druge stoji sam spomenik.
Po završetku fotografisanja spakovao sam opremu i otišao do vatrogasnog doma. Kada se vozite Makarskom morate dobro voditi računa. Većina ulica su jednosmerne. Sedeli smo u bifeu doma i pričali o svemu i svačemu, smejali se, uživali, a pridružili su nam se Drago i Nikolin kolega Mario pa smo malo zezali jedni druge, a kasnije je došao i drug Tonči Pivac koji je u Savezu Antifašista Hrvatske. Pao je i dogovor da Nikolu "udamo" u Vojvodini :D.
Veoma lepo provedeno po podne, i nije mi nimalo žao što mi se opet remeti plan puta. Ponovo sam upoznao super ljude kao u Drvaru, Bihaću, pre toga konobara u Kozarcu, ekipu u Banjaluci i u Podgariću.
Nikola i Mario su mi objasnili kako da dođem do graničnog prelaza koji je na najkraćem putu ka Mostaru. Nešto ja tu nisam dobro shvatio tako da sam produžio ka Pločama i prelazu Metković. Već je bilo kasno i žurio sam koliko god sam mogao. Veče lagano počinje da pada pa sam odlučio da ne idem ka Partizanskom groblju već da se uputim ka primarnom cilju za danas. Što sam više zalazio u kopno bivalo je sve hladnije. U jednom trenutku sam pogrešio skretanje za Nevesinje. Vozio sam dobrih desetak kilometara dok nisam ušao u jedno bošnjačko selo. Duboko sam zašao dok nisam shvatio da to definitivno nije glavni put.
Pitao sam grupu starijih ljudi da me upute ka spomeniku na Sutjesci i oni su mi lepo objasnili dokle da se vratim, kojim putem da idem i na koju deonicu da obratim pažnju. Krenuo sam da se vraćam ali sustignem policijski auto gde je ograničenje 30km/h u naseljenom mestu. Taman kada sam pomislio da ću izgubiti još koji sat policajac mi mahne kroz prozor da ga preteknem i produžim dalje. Dok sam išao ka Nevesinju veče je već počelo da pada i već je bila noć kada sam stigao u grad. U restoranu sam se raspitao oko smeštaja i ljudi su se organizovali da mi pomognu. Našli su mi smeštaj i mesto gde mogu ostaviti motor.
Plan je bio da sutradan rano krenem put Sutjeske i napravim fotografije u vreme svitanja.
Peđin sponzorski pul:
PC Foto
"Guevara"
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
"Trebalo je da ubacim 30 poena, neće niko da nas sažaljeva": Petrušev o porazu od Partizana za otrežnjenje!
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu