Često razmišljam o tome, da li je emancipacija ženi mnogo više oduzela nego sto joj je dala. U svetu u kom se se živi 200 na sat, potreba za ravnopravnošću sa muškrcem potpuno sam sigurna da može ženi samo da oduzme mnogo toga. U korenu, zanima me otkud potreba ženi da bude ravnopravna sa muškarcem?

Znam da svi misle ravnopravna po pravima, pravu glasa… ali ta ravnopravnost donosi još mnogo toga u paketu. Počinjemo da pričamo glasnije u društvu, nosimo češće pantalone, umemo da udarimo šakom o sto, plaćamo račune u kafićima, koristimo psovke, udvaramo se momcima… I da li time činimo sebi uslugu što postajemo ravnopravne?

U ovom delu žena gubi ono što je ona. Čisto i ljubavno biće. Biće nežnosti, blagosti. Biće ljubavi i srca.

Zašto uopšte biti ravnopravan sa muškarcem? Žena je već jači pol, priroda je njoj namenila da rađa, čemu onda potreba za ravnopravnošću ?! Žena je ta koja rađa novi život, on je ta bez koje taj život ne bi došao na svet. Muškarac to nije i nikada neće biti. A mi se trudimo da budemo ravnopravni.

Ali ima jedna stvar u kojoj se nikako ne možemo meriti sa muškarcima, molim vas to da zapamtite, i nemojte se ni truditi u tome: a to su mišići. Pustite muškarcima da budu veći bar kada su mišići u pitanju. Sve više je žena u teretanama koje se trude da imaju sve veće mišiće. Ostavite to muškarcima, a vi budite samo žene, to je dovoljno.

Zašto onda da menjamo sve one najdivnije strane naše ličnosti? Razvijajte svoju ženstvenost, negujte je i čuvajte. Koliko god bilo moderno da žena bude “ortak”, podsećam vas da ste vi žene, i nikada nećete biti ortaci. Ne gubite vreme! U vama je još sto novih života koji se rađaju iz ljubavi. I zato negujte tu ljubav, ne rasipajte je na druge strane.

Muškarac nikada neće biti žena. I ne želi.

Bile mi ravnopravne ili ne, od nas se očekuje da stan bude čist, deca nahranjena, opran ispeglan veš, ručak, rođendani, slavlja, veselja, problem u školi, roditeljski sastanci,… To će žena raditi uvek. Na to joj dodajte emancipaciju, da radi devet sati dnevno, da jurca sa posla kući, dođe kući nervozna… I toliko o emancipaciji. Oduzme joj sve i što je imala, možda dva sata više za sebe… I svakog dana idemo u krug.

Ovo je tekst za sve divne žene, koje se trude da imaju karijeru, posao, porodicu, da lepo izgledaju, ili bar nemaju jedno od ovoga pa su opet tužne što nemaju. Superžena u 21. veku je ona koja je srećna i koja se smeje, iz koje zrači ljubav I koja je nesebično deli. Zato, ako jedno nedostaje, ne tugujte. Niko na ovom svetu nije savršen, pa nemorate ni vi da budete! Sasvim je dovoljno što ste žene i što je ovaj svet bogatiji za jedno biće puno ljubavi.

Ovo je tekst za sve divne muškarce koji će uvek ostati muškarci, a njihove žene će se uvek pored njih osećati kao prava žene.