- Prvi dan -

Taj petak je bio jedan od onih dana kada imate nešto isplanirano, ali, jednostavno, sve drugo vam ne dozvoljava da svoj plan sprovedete u delo. Prvobitno je trebalo da krenem baš tada, 3. oktobra u 15 časova ka Bačkoj Palanci, i sve pripreme sam počeo mnogo ranije kako bih imao dovoljno vremena za sve i dokazao svojim prijateljima da mogu u privatnom životu da budem tačan.

Sve privatne obaveze bile su usklađene prema tome, ali ovoga puta je posao bio taj koji je terao svoju priču. A ta priča me je dovela do toga da sam polazak odložio za ceo jedan dan, samim tim sam i rutu izmenio. Kao i prošli put nekoliko drugara bajkera je došlo da se vidimo i da me isprate u kafiću "Bartender", koji će izgleda postati standardna polazna tačka svakog mog putovanja. Umesto ka zapadu i Sremskoj Mitrovici krenuo sam ka istoku.

Stigao sam do Smedereva gde sam prespavao u vikendici. Tu me je dočekala majka, a razgovor je počeo na uobičajeni način u situacijama kada dođete kod svojih roditelja: "Zdravo mama". - "Zdravo sine. Da li si gladan? Sad ću ja da ti spremim nešto za večeru."

Veče sam proveo podmazujući lanac motora, odmarajući se i pripremajući se za sutrašnji dan. Moraću da se vratim u Vinču pošto me je noć hvatala još na autoputu pre Beograda u nadi da će muzej raditi. U svim mojim planiranjima i razmišljanjima sam prevideo jedan "sitni detalj" - da Sunce sada zalazi ranije nego krajem juna. Kako stvari stoje sve više mi se čini da će ovu fotoreportažu raditi dvojica - moj stari dobri drug Marfi i ja.

Obećavajuće je počelo, zar ne?