- Sedmi dan - 

Jutros sam odlučio da se ne nerviram. Naročito oko problema sa motorom koji se pojavio. Imam puno poverenje u drugara i kolegu enduraša da je sve iz Beograda dogovorio sa ekipom u Pirotu. Spremio sam se da krenem i kada sam izašao da spakujem stvari na motor video sam nesvakidašnjeg Fiću, ofarbanog u bubamaru. Bio mi je veoma simpatičan i, kako to već biva, odmah sam se raspitao čiji je ovo auto. Nije baš svaki dan da se vide ovakva kola, to je sigurno. Trenutno je u vlasništvu jedne devojke iz Zaječara i ona je drugi vlasnik. Na ovom Fići jedino alternator i gume nisu originalne, sve ostalo jeste. OK, i enterijer je malo izmenjen. Bio mi je to jedan momenat koji mi je uneo pozitivne misli. A kako i ne bi, samo pogledajte auto.

Pre polaska ka Pirotu video sam se sa Riletom i drugarima na jutarnjoj kafi. Morate da razumete, kada ste bajker gde god da odete imate društvo. Tako je naravno bilo i u Zaječaru. Rile me je uputio ka Pirotu preko Minićeva gde se u blizini nalaze ostaci rimskog utvrđenja iz trećeg veka. Ipak sam odlučio da ga posetim iako znam da imam problem sa motorom. Treba pratiti seoski put i u jednom trenutku se silazi da asfalta i idete zemljanim putem između njiva. Sve je obeleženo putokazima tako da ne možete da promašite. Iskopan je deo utvrđenja i ostavljeno je tako. Na žalost na ovom lokalitetu trenutno se ništa ne radi. Vidljivi su delovi bedema dok su ostali ostavljeni pod zemljom. Neko je ovde sinoć ložio vatru, a po cepanicama rekao bih da će se i večeras vratiti.

Dalji plan je da odem direktno za Pirot gde me čekaju Žile i Boki da mi pomognu oko motora. Krenuo sam najkraćim putem koji je lošijeg kvaliteta ali prolazi kroz fantastične predele. Dosta je vijugav, provlači se kroz brda i ulazi u klisuru kod Gornje i Donje Kamenice. Prilično je uzak ali srećom saobraćaja skoro i da nema pa sam mogao da uživam u vožnji. I vreme se prolepšalo, bilo je dosta sunca tako da je uživanje bilo kompletno. Zahvaljujući tome promašio sam skretanje pa sam do Pirota došao preko Svrljiga i Niša. Odatle sam se popeo na magistralu koja vodi ka Sofiji. Vožnja Sićevačkom klisurom je nešto što svaki bajker treba da uradi. Put je odličan, zaista odličan, a doživljaj je neopisiv.



Želeo sam da napravim nekoliko fotografija, ali nisam jer na taj način ću sebe naterati da ponovo prođem ovu deonicu, a to preporučujem svima. Kolima kada se ide sigurno je isto veoma lepo, ali ne može se porediti sa doživljajem kada ste na motoru jer možete da gledate svuda oko sebe pošto nemate krov da vam ograničava pogled.

Ubrzo stižem u Pirot gde me prvo dočekuje Žika, a ubrzo potom stigao je i Bojan. Odmah su se bacili na dijagnostificiranje problema. Naravno, Marfijev zakon stupa na snagu tako da sada CDI na motoru radi besprekorno. Pokušavali smo da ustanovimo gde je problem ali potpuno bezuspešno. Bojan je napravio lepu paralelu - to je kao odlazak kod zubara - zub boli dokle god ne stignete u ordinaciju. Žile je simulirao kvar i kada smo ustanovili da je to mogući problem počeli su da ga otklanjaju. Pošto nismo definitivno bili sigurni da je to - to, Žile mi je pozajmio njegov CDI da bih završio reportažu bez daljeg problema a moj će ostati na njegovom motoru da ga testira. Veliko hvala za takav gest.

Odlučio sam da ostanem u gradu i da put ka Nišu i Lebanama nastavim rano ujutru. Uveče sam izašao sa Žiletom do grada na "časicu razgovora" sa idejom nešto da klopamo. Dogovor sa Bojanom je bio da se nađemo i sa njim nešto kasnije u gradu. Moj plan je bio da se vratim do smeštaja najkasnije do 22:30 kako bih napisao tekst i odmorio jer sam želeo rano ujutru da posetim Niš. Nije mi trebalo dugo vremena da shvatim da se neću vratiti do pola jedanaest, ni do jedanaest, a ni do ponoći. Nas dvojca smo se sa Radmilom, Irenom, Bojanom i Conkom našli u kafani "Piroćanac", i čim sam video tamburaše shvatio sam "koliko je sati". Atmnosfera je bila pozitivna i vesela, klopa odlična, a društvo fenomenalno. Prvi put sam doživeo pravo boemsko iskustvo. Ostali smo skoro do 4 ujutru, a kako ću ja sutra da nastavim fotoreportažu zaista nemam pojma...