Odupiranje želji za čokoladom je beskorisno jer što više pokušavamo da tu žudnju suzbijemo, ona je sve veća, tvrde britanski naučnici.
"Strasni ljubitelji čokolade, takozvani čokoholici, mogu medjutim da odahnu jer taj slatkiš ne izaziva zavisnost, uprkos činjenici da mnogi ljudi smatraju da ne mogu da kontrolišu svoju potrebu za čokoladom", rekao je psiholog s Univerziteta u Bristolu Peter Rodžers.
Mnogi smatraju da su odredjeni sastojci u čokoladi, kao što je feniletilamin, koji podižu raspoloženje kada dospeju u mozak, dokaz da čokolada izaziva zavisnost. Neki od tih sastojaka se, medjutim, u još većoj koncentraciji nalaze i u drugim prehrambenim proizvodima koji nam se manje dopadaju, kao na primer u avokadu i siru i ne izazivaju zavisnost kako mnogi čokoholici misle, ukazao je Rodžers.
Socijalno stanovište da je čokolada "rdjava, ali fina", može u stvari, biti ono što tera ljude da čokoladu smatraju zabranjenim užitkom i da još više žude za njom.
"Drugim rečima, čokolada je visoko željeni prehrambeni proizvod, ali koji bi u skladu sa socijalnim normama trebalo umereno jesti", ukazao je Rodžers i objasnio da pokušaji odupiranja toj žudnji za čokoladom izaziva samo još veće razmišljanje o njoj i time još jaču želju.
Pojedina istraživanja su pokazala da tamna čokolada sadrži više korisnih sastojaka koji se povezuju sa zdravljem srca, mada stručnjaci ukazuju da visok sadržaj šećera i masnoća u većini čokoladnih proizvoda može poništit deo tih koristi.
Čak ni taj blagotvoran uticaj na zdravlje ne čini, medjutim, tamnu čokoladu tako popularnom kao što je mlečna. Činjenica da omiljena mlečna čokolada sadrži manju količinu takozvanih psihoaktivnih supstanci koje se u većoj količini nalaze u tamnoj daje dodatne dokaze da čokolada ne izaziva zavisnost.
"Stoga je daleko prihvatljivije objašnjenje da su žudnja za čokoladom i njen uticaj na raspoloženje uglavnom rezultat prisustva glavnih sastojaka, šećera i masnoće i njihovih orosenzorskih karakteristika (ukusa, mirisa i teksture) koje izazivaju užitak", objasnio je Rodžers.
(Tanjug)
"Strasni ljubitelji čokolade, takozvani čokoholici, mogu medjutim da odahnu jer taj slatkiš ne izaziva zavisnost, uprkos činjenici da mnogi ljudi smatraju da ne mogu da kontrolišu svoju potrebu za čokoladom", rekao je psiholog s Univerziteta u Bristolu Peter Rodžers.
Mnogi smatraju da su odredjeni sastojci u čokoladi, kao što je feniletilamin, koji podižu raspoloženje kada dospeju u mozak, dokaz da čokolada izaziva zavisnost. Neki od tih sastojaka se, medjutim, u još većoj koncentraciji nalaze i u drugim prehrambenim proizvodima koji nam se manje dopadaju, kao na primer u avokadu i siru i ne izazivaju zavisnost kako mnogi čokoholici misle, ukazao je Rodžers.
Socijalno stanovište da je čokolada "rdjava, ali fina", može u stvari, biti ono što tera ljude da čokoladu smatraju zabranjenim užitkom i da još više žude za njom.
"Drugim rečima, čokolada je visoko željeni prehrambeni proizvod, ali koji bi u skladu sa socijalnim normama trebalo umereno jesti", ukazao je Rodžers i objasnio da pokušaji odupiranja toj žudnji za čokoladom izaziva samo još veće razmišljanje o njoj i time još jaču želju.
Pojedina istraživanja su pokazala da tamna čokolada sadrži više korisnih sastojaka koji se povezuju sa zdravljem srca, mada stručnjaci ukazuju da visok sadržaj šećera i masnoća u većini čokoladnih proizvoda može poništit deo tih koristi.
Čak ni taj blagotvoran uticaj na zdravlje ne čini, medjutim, tamnu čokoladu tako popularnom kao što je mlečna. Činjenica da omiljena mlečna čokolada sadrži manju količinu takozvanih psihoaktivnih supstanci koje se u većoj količini nalaze u tamnoj daje dodatne dokaze da čokolada ne izaziva zavisnost.
"Stoga je daleko prihvatljivije objašnjenje da su žudnja za čokoladom i njen uticaj na raspoloženje uglavnom rezultat prisustva glavnih sastojaka, šećera i masnoće i njihovih orosenzorskih karakteristika (ukusa, mirisa i teksture) koje izazivaju užitak", objasnio je Rodžers.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.