Samostalna trgovinska radnja Jovanova u beogradskoj ulici Kralja Petra, sada je jedina preostala u prestonici Srbije, a nekada ih je bilo 23. Jovanov kaže za "Anadoliju" da, kao većina tradicionalnih zanata, ni ovaj ne može da izdrži konkurenciju sa industrijom.

"Teško je izdržati tu vrstu konkurencije i masa zanata gubi dah, nestaje i odlazi u istoriju. Tako je i sa našim - od 23 ovakve radnje, ostala je samo naša. Moguće da mene više drži ta tradicija, navika, sećanje na moje roditelje, na njihov izuzetan trud, odricanja i sve ostalo", ispričao je Nenad dodavši kako posluje, ne po ekonomskim nego više po emotivnim pravilima.

1/0
Vidi galeriju
undefined ...

"Koliko budem mogao, trudiću se da se bavim ovim poslom, jer ako bih se strogo vladao po nekim ekonomskim zakonitostima i ja bih verovatno promenio delatnost ili bih se povukao u penziju", dodaje.

Početak porodičnog zanata spravljanja parfema i drugih mirisnih kozmetičkih proizvoda datira iz 1941, a prva radnja je otvorena u centru Beograda, na Obilićevom Vencu. Zanat su započeli Nenadov stric i otac, nadajući se da rata neće biti, iako su upozoravani da se u Evropi već događaju strašne stvari.

"Oni kao mladi i ambiciozni, a u novinama je pisalo ’kod nas rata neće biti’, započinju našu porodičnu delatnost. Stric je pre toga u Francuskoj završio određene škole koje su mu omogućile započinjanje ovakvog zanata, i svog mlađeg brata, mog oca, je uveo postepeno u posao", priča Jovanov.

Tokom Drugog svetskog rata, kaže, radilo se po principu razmene.

"Više puta su neke kolonjske vode, kreme, puderi bili zamenjeni za neka jaja, kokošku ili uopšte neki zeleniš sa pijace, jer i moji su morali nešto jesti“, objašnjava Nenad.

Po završetku rata, 1945. godine, pošto mu je stric u Francuskoj završio i masažu, a nova država je smatrala da se svetu treba predstaviti u najboljem svetlu preko sporta, on postaje fizioterapeut u sportu i zapošljava se u "Partizanu", u "državnoj službi", tako da od te godine Nenadov otac sam nastavlja porodični posao.

"Nažalost, samo do 1948, kada je doneta odluka da privatne radnje ovog tipa moraju da se zatvore. Smatralo se da nema potrebe za privatnim poslom", kaže Jovanov i ističe kako je na sreću njegove porodice par godina kasnije ipak dozvoljeno da se za robu široke potrošnje mogu otvarati privatne zanatske radnje.

"Tada moj otac nalazi ovaj slobodan lokal, gde se mi i dan-danas nalazimo. Tradicija na ovom mestu datira samo od 1954. godine."

Odrastao u očevoj parfimeriji

Kao većina zanatske dece, uslovno rečeno, i Nenad je mnoge sate detinjstva proveo u radnji, uz oca, ali nije ni pretpostavljao da će to jednog dana biti i njegov posao.

"Većinu naših mušterija čine stalne mušterije, višegodišnje, višedecenijske, a moram vam priznati da imamo primera gde druga, pa čak i treća generacija i dan-danas kod nas kupuje", ističe Jovanov i dodaje da pokušava svakoj mušteriji da izađe u susret i napravi poseban, autentični parfem.

To mu je bilo lakše dok je još imao kolege, jer su se veoma kolegijalno ponašali po pitanju uvoza eteričnih ulja koja bi bez ikakve ljubomore razmenjivali i uz pomoć njih stvarali željene nijanse parfema.

"Uvek ima mušterija sa specijalnim zahtevima i u skladu sa sirovinama kojima raspolažem, ja pokušavam da izađem u susret individualnim zahtevima", kaže Jovanov.

Postoje mušterije tradicionalisti, i žene i muškarci, pa tako "mirisi tipa Chanel 5 nikada ne prestaju da imaju svoje interesente“.

Ova radnja poslednjih godina postaje sve interesantnija turistima u Beogradu.

"Pojedini žele samo da se fotografišu, ali moram priznati da jedan deo njih i pazari. Ono što me je posebno obradovalo jeste da posle nekoliko vremena, iz tih dalekih, egzotičnih zemalja, primera radi Japana, dobijam mušterije koje su namenski od vodiča tražile da dođu na ovo mesto i da kupe neki od naših proizvoda“, ispričao je Nenad Jovanov.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.