Bilo da ste pogodili ili ne, reći ćemo vam - reč je o prstenju!

Etnografski muzej u Beogradu je 8. marta predstavio novu izložbu pod nazivom "Bez početka i kraja", koja je sačinjena od velike kolekcije prstenja (čak 383 komada!) i biće otvorena za posetioce naredna tri meseca.

Prsten je u srednjem veku bio tu da ukrasi čoveka, ukaže na njegov značaj i materijalno stanje, da ga sačuva od zlih uticaja, mistično spoji s drugom osobom i posluži kao pečat u datom trenutku. To važno mesto u životu čoveka prsten zauzima i danas. On je čovekov stalni pratilac, ono mistično "nešto" u obliku kruga, bez početka i kraja, napisano je u opisu izložbe.

Pogledajte fotografije izloženog prstenja:

Izložba prstenja "Bez početka i kraja", Etnografski muzej u Beogradu
1/28
Izložba prstenja "Bez početka i kraja", Etnografski muzej u Beogradu
Vidi galeriju
MONDO/Tamara Sekulović Prstenje

Mi smo razgovarali sa autorkom ove izložbe i kustostkinjom muzeja, Jelenom Tešić Vuletić, o značaju prstenja i načinu na koji spaja ljude širom sveta.

Šta je to što posebno odlikuje ovo prstenje izloženo u Etnografskom muzeju?

"Mislim da se ova kolekcija razlikuje u odnosu na ostale zbirke koje muzej poseduje u pravo po tome što obuhvata nešto širi period. Etnografski muzej se obično bavi narodnom kulturom iz 19. i prve polovine 20. veka, a kolekcija nakita poseduje prstenje iz kasne antike, ranog srednjeg veka, pa preko srednjeg veka do naših dana".

Zbog čega se prstenje razlikuje od ostalog nakita?

"Razlikuje se po materijalima i tehnikama od kojih je izrađivano, načinima ukrašavanja... Tačno se može videti na osnovu nekih ornamenata iz kog perioda je određeni prsten ili po tehnikama kojima je izrađen".

Kako se menjao značaj i simbolika prstenja kroz vreme?

"Menjao se na nekim tipovima prstenja više, na nekim manje. Na primer, pečatno prstenje koje je bilo ukrašavano i geometrijskim ornamentima i ornamentima životinja, imenima vlasnika, služilo je, dakle, stvarno kao pečat. Onda imamo venčano prstenje na koja su se urezivala početna slova imena supružnika, između njih krst i godina venčanja. Takođe, stolovato prstenje koje je veoma monumentalno, dekorativno i koje je i dobilo naziv po tome što je nošeno u svečanim prilikama za stolom. Negde početkom 19. veka ono prestaje da bude ukras, prestaje da se nosi kao prsten, ali počinje da se koristi kao ornament za ukrašavanje obrednih hlebova".

Koji je to krucijalni značaj prstenja, koji nas sve spaja?

"To što se nosi bez obzira na veroispovest, bez obzira na pol, na starost, društveni položaj... Ono je možda i najzastupljeniji tip nakita. Naravno da nisu mogli baš sve prstenje svi da priušte. Tu je najbolji primer građanski komplet sa građanskim prstenom, minđušama i brošem, takozvanom granom, koje je nevesta dobijala od mladoženjine porodice za venčanje. To je naravno prvo bilo u građanskoj sredini za imućnije slojeve, ali se vremenom širilo i na seosku sredinu".

Ako su vam se dopale fotografije prstenja, sigurno će vam se dopasti da ih vidite i uživo, pa znate gde da se uputite!

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.