Agronomi veruju da zvukom mogu delovati na rad belančevina, enzima i drugih mehanizama biljaka i da tako povoljno utiču na poboljšanje njihovog rasta, prevladavanja klimatskih i geografskih uslova, uklanjanja pojave nekih biljnih bolesti, nadoknađivanja nedostatka sunčeve svetlosti.

Uvrštavanje zvučnih mehanizama u poljoprivredu, kažu stručnjaci, dovelo bi do boljeg od kvaliteta i veće količine useva. 

Međutim, pitanje uticaja zvuka na rast i razvoj biljaka i dalje se nalazi u kontroverznoj, skeptičnoj i široj javnosti nepoznatoj sferi.

Da li verujete u to da biljke vole muziku?

Indijski fiziolog i botaničar Jagadi Čandra Bose je ceo svoj život život posvetio istraživanju biljaka i otkrio da one reaguju na spoljašnje uslove, čak i na ponašanje osobe koja se brine o njima.

Postojanje te vrste  percepcije kod biljaka podstaklo je i druge naučnike da pokušaju preciznije da analiziraju kako biljke reaguju na zvučne talase i frekvencije. Tako se od druge polovine 20. veka razvio niz tehnika kao što su:
- primena komercijalnih CD-a
- tehnika ''proteinske'' i klasične muzike
- Sonic Bloom
- uticaj ultrazvučnih frekvencija

Cveće, biljke i muzika
MONDO/Dragana Todorović 

Sonic Bloom je tehnika koju je osmislio Den Karlson sedamdesetih godina prošlog veka, a u osnovi predstavlja zvuke u rasponu frekvencija ptičje pesme. Te frekvencije dovode do otvaranja delova na listu koji su zaduženi za razmenu gasova i isparavanje vode, što omogućava lakše upijanje hranjivih sastojaka i potpuni razvoj biljke, piše "Alternativa za vas".

Ova tehnika bi trebalo da se primenjuje svaki treći ili četvrti dan tokom dve nedelje, i to 30 minuta pre početka đubrenja i treba nastaviti još najmanje dva sata nakon toga.

Istraživači kanadskog odjeka za agrikulturu koristili su ultrasonični zvuk (nivo iznad onoga što može da čuje  ljudskog uvo). Reč je o zvučnim talasimaod 50.000 Hz (eholokacija šišmiša, frekvencija kojom se oni snalaze u prostoru) i otkrili da spomenuta frekvencija smanjuje pojave larvi za 60 odsto, i ubrzava rast biljke za 10 centimetara.

Ova metoda je prevarila noćne leptire koji su počeli da izbegavaju biljke jer su osećali kao da postoji prisutnost grabljivaca oko njih.

Iako je "zvučna poljoprivreda" primarno osmišljena kako bi pomogla uzgajivačima na lošim terenima (nedostatak vode, loš sastav zemlje), njen potencijal je izgleda neograničen.

Dakle, ako želite lepe i zdrave biljke u svom okruženju, odaberite neku dobru muziku i uživajte zajedno...

POGELDAJTE U FOTO GALERIJI OVAJ NEVEROVATAN NAKIT OD CVEĆA:

1/0
Vidi galeriju
undefined živi nakit

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.