Da li imate merač preplanulosti?

Pokretna kabina za presvlačenje (1750. godina)

Bogatijim Englezima ta ujdurma s golim divljacima koji trče po plaži činila se previše prosta, a kako su i oni obolevali, odlučili su se za gospodsko rešenje: zaprežna kola. Zatvorena zaprega za plažu bila bi dovedena na žalo i postavljena u plićak.

Gospoda i gospođe potom bi se u njoj skinuli i uskočili u vodu, bez potrebe da svoja naga, bogata tela, izlažu pogledima plebsa.

Kasnije je ovaj običaj postao dostupan i siromašnijim slojevima, te su početkom prošlog veka plićaci na engleskim plažama bili preplavljeni zapregama za presvlačenje.

Mašina za losion za sunčanje (1940. godina)

Na vrhuncu obožavanja automata, četrdesetih godina prošlog veka, ljudi su počeli da trpaju u njih sve što su mogli. Taj običaj nije mimoišao ni plaže, te su svuda u SAD osvanule mašine za mazanje kremom za sunčanje.

One su imale poseban pištolj koji je mogao da se usmeri ka delu tela koji želite da zaštitite, a za nekoliko minuta izbacivale su količinu losiona dovoljnu da namažete celo telo.

Tu nije bio kraj. U automatu su se nalazile boce sa laosionima različitih zaštitinih fktora, tako da ste mogli da odaberete manji za sebe, a veći za decu, bez potrebe da na plažu svaki dan teglite golmile bočica. Običaj se održao do sedamdesetih godina, a i danas u SAD postoje plaže sa ovakvim mašinama, piše „Politikn Zabavnik“.

Kupaći bez gornjeg dela (1964. godina)

Modni dizajner Rudi Gernrajh posvetio je život razbijanju uabrana u vezi sa ljudskim telom. Iako nije napravio dvodelne kupaće kostime za žene (koje je lansirao francuski modni dizajner Luj Rear 1946.), vredno je svakog leta  pravio nove i nove modele.

Kada je šezdesetih godina, pod dejstvom hipi pokreta i seksualne revolucije, javnost konačno prihvatila prizor žene golog stomaka odbacujući stege jednodelnog kupaćeg kostima, Gernrajh je odlučio da ode korak dalje.

Njegov kostim za žene imao je 1964. godine samo donji deo, a nazvao ga je monokini. Uspeo je da proda svega 3.000 komada, od kojih su samo dva nošena u javnosti. Jedna od tih žena je bila uhapšena tom prilikom.

Porodična posuda za sunčanje (1970. godina)

Da li pripadate naraštaju koji se seća preplanulih Nemica i Šveđanki koje se baškare na plavom Jadranu dok oko glave imaju čudne naprave obložene folijom koje odbijaju sunčeve zrake ka njihovim licima?

Iako danas, u doba ozonskih rupa i skrivanja od sunca, ovo deluje kao prizor iz naučnofantastičnog filma, na vrhuncu pomame za aparatima nemenjenim „sunčanju s većim učinkom“ bilo je nekih neverovatnih izuma.

Jedan od njih je „činija za sunčanje“ obložena folijom u koju je mogla da se smesti četvoročlana porodica. Posuda za sunčanje imala je još jednu namenu: ako bi na plaži iznenada počela da pada kiša, mogli ste da je okrenete naopako i da se sakrijete u nju.

Merač potamnelosti (1949. godina)

Nije najjednostavnije proceniti koliko ste sunčevog zračenjaprimili tokom boravka na plaži, te da li ćete se u sobu vratiti crveni kao „Nemci“ i spremni za neprospavanu noć i lečenje kiselim mlekom, ili divno preplanuli kao glumci iz nekog holivudskog filma.

Kako bi pomogao u njihovim mukama, inženjer Skot Hojt iz „Deženeral elektronika“ je napravio uređaj koji izračunava koliko dugo biste morali da boravite na suncu da biste izgledali kao, recimo, nekad Klark Gejbl ili Ava Gardner.

Sastojao se od fotoćelija, filtera i projektora koji je tokom boravka na plaži na ekran projektovao brojeve sa časovima potrebnim da se ostane pod sunčevim zracima određene snage da bi se lepo pocrnelo.

Nije našao put do srca kupača, možda zbog toga što ga je na plažu trebalo nositi u povelikom koferu.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.