Naruku im ne idu male plate potencijalnih kupaca, a poslednjih godina ni vremenske prilike. Malo u šali, više u zbilji, proizvođači obuće se vajkaju da sreće nemaju ni sa zimama - nikako da dođu mraz i sneg, pa da ljudi istroše đonove. U srpskoj industriji obuće radi oko 10.000 ljudi, ali Srbi i dalje više daju za uvoznu obuću, nego što uspemo da prodamo strancima. A baš u našim radionicama pravi se obuća najpoznatijih svetskih proizvođača, kao što su "Prada", "Guči"...

Ranije smo izvezli obuću vrednu 300 miliona dolara, a na uvoz potrošili 400 miliona dolara, pišu "Večernje novosti".

"Najveći problemi sa kojima se naši proizvođači susreću je nedostatak sirove kože. Dve kožare koje rade, u Zrenjaninu i Rumi, u stranom su vlasništvu", objašnjava za taj list sekretar Udruženja za tekstil, kožu i obuću Privredne komore Srbije Milorad Vasiljević. "One rade za 19 najpoznatijih svetskih proizvođača od 'Iv Sen Lorana', preko 'Gučija' i 'Prade', ali naši uvoze sirovinu iz Italije i Turske. Drugi problem su porezi i doprinosi. U okruženju ne prelaze 40 odsto, a kod nas premašuju 65 odsto. Naše kompanije su se okrenule malim serijama izuzetno kvalitetne obuće".

Poslednjih decenija gase se veliki domaći proizvođači obuće. Sve je više manjih porodičnih preduzeća. Među retkima, koji se mogu pohvaliti dugom tradicijom je "Ukus" iz Kovačice.

"Mi smo najstarija fabrika obuće u Srbiji, koja od 1946. godine radi bez prekida", priča za "Novosti" direktor fabrike Mišo Petraš. "Strane velike kompanije nama ne prave problem jer je njihova obuća i ranije stizala na naše tržište, samo su je pravili u Vijetnamu ili Kini. Problem su napravili firmama na jugu. Dobili su subvencije od države, ponudili deset odsto veće plate od već postojećih fabrika i tako im preuzeli ljude. Problem što je naše tržište malo i slabo. Mala je potrošnja i pada prodaja kvalitetne kožne obuće, a naši proizvođači uglavnom prave takvu. S druge strane, pale su sve carinske barijere i uvoz je olakšan".

Oni koji se bave ovim poslom dodaju da su dodatni problemi to što je sve teže naći radnike koji umeju ručno da izrađuju kvalitetnu, kožnu obuću, ali i to što na najboljim lokacijama "niču" kineske prodavnice u kojima se prodaju i njihova obuća.

Rade za strance

Fabrika obuće "Boreli" u Somboru, inače društveno preduzeće, nalazi se u stečaju od jula, zbog neizmirenih dugovanja. Oko 120 radnika od pre nekoliko meseci radi za nemačku firmu "B. Štump Bair", izrađuju vojničke čizme i patike, kao i obuću za vatrogasce. Dnevno proizvedu oko 550 pari obuće.

Vranje je nekada bio sinonim za proizvodnju obuće u celoj staroj Jugoslaviji. Više od 3.500 ljudi radilo je u "Koštani", a danas isti taj broj ljudi radi u desteak manjih firmi okupljenih u istoimeni klaster kao i u fabrici poznate italijanske kompanije "Geoks". Naši proizvođači šiju i šalju gornje delove obuće za Italiju, a đonove retko ko proizvodi.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.