Neobeležene rupe na kolovozu, nepostojeća ili pogrešno postavljena saobraćajna signalizacija, led ili poledica na kolovozu na koje vozač nije upozoren, čak i sudar sa većom životinjom na auto-putu, kao uzrok saobraćajke - dovoljan su razlog za tužbu.

Vlasnici oštećenih automobila imaju pravo da presaviju tabak i naknadu štete potražuju od upravljača puta na kojem im se nezgoda dogodila, bez obzira na to što većina nadležnih ne prihvata odgovornost!

U slučajevima kada vozač ošteti vozilo prilikom nailaska na oštećenje ili rupu na putu, postupak za naknadu štete je potpuno isti kao i u slučajevima kada je do saobraćajne nezgode došlo na neki drugi način. Dakle, policija obavlja uviđaj i pravi zapisnik o saobraćajnoj nezgodi. Sledeći korak u proceduri je da vozač utvrdi ko je odgovoran za deonicu puta na kojoj je došlo do nezgode.

Za magistralne, regionalne i auto-puteve nadležno je javno preduzeće "Putevi Srbije", dok su za lokalne puteve i ulice nadležne opštine ili uprave gradova. Međutim, opština ili grad mogu nadležnost da prenesu na preduzeće za održavanje puteva, kao što je to, na primer, u prestonici firma "Beograd put".

"Zahtev za naknadu štete iz delatnosti JKP "Beograd put" podnosi isključivo vlasnik vozila u pismenom obliku", kažu za "Novosti" u ovom beogradskom javnom preduzeću. 

"Uz svu relevantnu dokumentacju, prilaže se i fotokopija zapisnika uviđaja saobraćajne nezgode MUP."

Prema podacima "Beograd puta", od početka godine do 1. septembra podneto im je ukupno 213 zahteva za naknadu štete, a kao osnovane prihvatili su ukupno 114.

"Neosnovani su najčešće zahtevi za naknadu štete nastale zbog toga što nismo nadležni za mesto ili uzrok nastanka štete na vozilu, kao i zbog nedostatka dokumentacije. Najčešće nastaju oštećenja pneumatika i felni na vozilima i u skladu sa tim obeštećenja se kreću u iznosu od 3.000 dinara pa naviše. Ove godine do sada smo na osnovu podnetih zahteva za naknadu štete na vozilima isplatili ukupno 5.734.096 dinara.", objašnjavaju u ovom preduzeću.

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja ističe da se u Srbiji trenutno vodi veliki broj parnica protiv upravljača puteva, upravo zbog saobraćajnih nezgoda izazvanih raznim oštećenjima na putu.

"Savetujem vozačima da istraju do kraja i da se ne obaziru na poricanje odgovornosti putarskih firmi", jasan je Okanović, koji dodaje da je izveštaj policije poželjan, ali da nije nužan, te da se i na drugi način može dokazivati odgovornost pred sudom.

Za razliku od kolega zaduženih za ulice glavnog grada, preduzeće JP "Putevi Srbije", koje je upravljač na državnim putevima prvog i dugog reda u Republici Srbiji, ne priznaje odgovornost.

Kako naplatiti štetu nastalu usled oštećenog puta
MONDO, Aleksandra Petrovski 

"Ukoliko dođe do oštećenja automobila prouzrokovanog stanjem samog puta, odnosno njegovim neadekvatnim održavanjem, troškove štete snose nadležna preduzeća za puteve. Shodno tome, oštećene stranke upućuju se po teritorijalnom principu, na preduzeća za puteve radi naplate štete i drugih potraživanja", objašnjavaju u "Putevima Srbije".

Ukoliko dođe do situacije da se eventualno postupa po sudskoj presudi, da "Putevi Srbije" isplati nadoknadu oštećenima, a u praksi je broj takvih slučajeva veoma mali, za isti iznos se regresira odnosno zadužuje nadležno preduzeće za puteve.

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Srbije Damir Okanović, međutim, kaže da je zakon po tom pitanju jasan.

"Nije tačno da JP "Putevi Srbije" nisu nadležni za nadoknadu štete vozačima nastale usled oštećenja na putu. Njihova odgovornost je regulisana Zakonom o putevima koji kaže da je upravljač javnog puta dužan je da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu javnog puta i da obezbedi nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja na njemu."

Ponekad vozači "upadnu" u rupu koju su za sobom ostavile "vodovodžije", elekričari ili radnici nekog drugog komunalnog preduzeća. Ipak, retko je za nadoknadu štete odgovorno komunalno preduzeće, a češći je slučaj da je oštećenje nastalo zbog neadekvatnog održavanja ili obeležavanja kolovoza.