Hajde prvo da se podsetimo zašto je 8. mart uopšte praznik (mogu da se kladim da mnogi to ne znaju, kao ni šta, zapravo, znači Dan žena).

Dve godine kasnije u Kopenhagenu je Socijalistička internacionala održala Prvu međunarodnu žensku konferenciju. Tu je čuvena Klara Cetkin predložila da se 8. mart proglasi Međunarodnim danom žena.

Već sledeće godine taj praznik se masovno proslavlja u Austriji, Danskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj...

Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine

Dugo je to u našoj zemlji bio važan praznik. Crtali smo svoje majke na kolaž papiru, pisali im pesmice, a u tome nam je pomagala vaspitačica, kasnije učiteljica, kojima smo takođe kupovali cveće za Dan žena.

Ja sam u prvom razredu poklonila svojoj mami čestitku na kojoj je pisalo: "Volim tvoj blagi osmeh i plave oči", iako moja mama ima braon oči, ali je tako učiteljica napisala na tabli i ja se nisam usudila da menjam!

I danas kupujem svojoj mami cveće i neki poklon tog dana. I učiteljicama svoje ćerke sam kupovala cveće, sada razrednoj u gimnaziji, kao i nastavnici klavira.

Nemam ništa protiv toga. Ljudi vole poklone. Ni ja nisam gadljiva na to, ali sam ipak svima koje poznajem, odavno rekla da 8. mart ne slavim i tačka.

"Kupite mi poklon za rođendan, Novu godinu, ili tek onako. Čestitajte mi kada uradim intervju koji bude među najčitanjim vestima tog meseca, kada sama okrečim svoj stan, istrčim polumaraton, zamenim probušenu gumu na automobilu, kada mi kažu da mi je ćerka lepo vaspitana... ali nemojte da mi čestitate Dan žena, jer je to licemerno", tako sam im rekla, i poslušali su me.

Inače, nisam jedina koja ne želi da slavi 8. mart.

U mnogim komunističkim državama taj praznik je izgubio svoju ideološku osnovu i postao prilika da muškarci iskažu ljubav i poštovanje prema ženama sa kojima žive, rade, sa kojima se druže, kao i deca svojim majkama, bakama, tetkama, nastavnicama.

Pobrkali smo "babe i žabe"

Umesto da slavimo hrabrost, odlučnost, upornost žena koje su rekle "ne" za sve nas, mi smo njihov podvig (a to je stvarno bio podvig) umanjili time što smo od Dana žena napravili Dan ljubavi prema ženama.

To više nije prilika da žene jedna drugu pozovu na akciju, da javno postavimo pitanje o ulozi žena na tržištu rada, u društvu i u politici u 21. veku. Mislim da mi 8. marta, zajedno sa muškarcima, treba da se borimo za pravo žena na abortus, za to da imamo iste plate kao i muškarci (žene imaju manju platu od muškaraca u proseku za 23 odsto).

Takođe, treba da apelujemo na muškarce da promene svoje seksističke stavove, ali i da zaustavimo nasilje nad ženama (prema podacima UN, oko 35 odsto žena širom sveta bile su žrtve fizičkog ili seksualnog nasilja. Oko 200 miliona žena i devojaka podvrgnuto je sakaćenju genitalija, a 700 miliona udato je pre svoje 18. godine).

Umesto toga mi kupujemo cveće, bombonjere, pišemo mami da volimo njene plave oči (čak i kada su braon), dok ona kuva treće jelo za taj dan, nakon što je osam sati bila na poslu, a potom umesila kolače i sredila kuću.

Taj praznik je, čini mi se, najviše devalvirao u Srbiji.

Nekada su moja mama, baka, učiteljica, tog dana putovale, muževi su ih izvodili na večere, išle su kod frizera, u šoping... bilo je svečano. Bila su to vremena kada se za sve to imalo novca, ali i vremena. Danas, mnoge žene u Srbiji nemaju ni pasoš, farbaju i šišaju svoju kosu same, a u šoping idu samo kada treba da spreme zimnicu, ili da kupe šolski pribor za svoje dete.

A šta rade muškarci 8. marta?

Sigurna sam da se mnogi i dalje trude da tog dana budu fini prema svojim ženama, da ih obraduju poklonom, makar i skromnim. Osim ako im njihove žene, majke, drugarice... nisu rekle da ne slave i oslobodile ih te obaveze.

Viđala sam i one koji se vuku pijani s posla (jer su tamo "drmnuli koju" u čast Dana žena), i u prvoj cvećari (čitaj: kartonskoj kutiji na ulici), kupili jedan karanfil u celofanu i idu kući na svečani ručak, kolač i seks (sveto trojstvo praznovanja Dana žena u nekim porodicama u Srbiji).

Pre dve godine sam se 8. marta zadesila u Italiji, poslovno. Na recepciji sam, kao i sve druge žene pored mene, uz ključeve svoje sobe dobila i buket mimoza. Zaboravila sam koji je dan bio u pitanju, ali me je recepcionar podsetio: "Danas je 8. mart", rekao mi je i namignuo, onako mangupski.

Oprostila sam mu, jer ne zna da ne slavim.

Zapravo, da živim u nekoj drugoj zemlji, možda bih i slavila taj praznik, shvatila sam tada, jer u nekim drugim zemljama žena je poštovana cele godine, to nalaže zakon, ali i više od toga.

To vam je isto kao sa vlasnicima pasa, ili onima koji pljuju po ulici, bacaju đubre gde stignu. Nema tog zakona koji će te naterati da pokupiš izmet za svojim psom (čitaj: za sobom), kao i da ne prljaš ulice na svaki drugi način, ako sam ne osećaš da to ne treba da radiš!

Isto tako, zakon može da natera oca da nakon razvoda plaća alimentaciju, ali ne može da ga natera (ako on to sam ne želi) da češće viđa dete, brine o njemu i pomaže svojoj bivšoj ženi u podizanju i vaspitanju njihovog zajedničkog deteta.

Da li znate ovu strašnu statistiku?

Da li znate da u Srbiji ima oko 116.000 samohranih roditelja, a od toga 80 odsto žena! Takođe, oko 50.000 mališana u Srbiji ne dobija alimentaciju, ili je ne dobija redovno.

Svake godine u Srbiji u porodičnom nasilju strada između 30 i 40 žena, što nas svrstava u zemlje sa najvećom stopom ubistava žena u Evropi. U poslednjih deset godina život je izgubilo 328 žena.

Za samo 72 sata 2015. godine sedam žena je ubio njihov partner ili suprug. Svaka druga žena u Srbiji je tokom života bila izložena nekom obliku porodičnog nasilja. Svake godine 1.000 žena u Srbiji napusti svoj dom zbog porodično-partnerskog nasilja. Samo jedan odsto nasilnika bude osuđeno na zatvorsku kaznu dužu od godinu dana.

Da me ne razumete pogrešno, ne mrzim muškarce, štaviše! Samo mislim da je licemerno slaviti Dan žena.

To je kao da slavim krsnu slavu, a ne verujem u Boga, jer ne verujem ni da će ženama u Srbiji 8. mart doneti bolji život.

Slaviću kada ona crna statistika o nasilju nad ženama bude znatno umanjena, kada muževi ne budu dizali ruku na supruge jer im je "hladan ručak".

Slaviću kada "imati m..." više ne bude sinonim za hrabrost.

Slaviću kada u Srbiji roditelji svoje ćerke prestanu da zovu "sine".

Da li vi slavite 8. mart, šta mislite o Danu ženu? Pišite nam u komentarima...

Pročitajte i ovo:

OVO je srpska majka hrabrost

Iskreno pismo ženama

Pročitaj pre nego što postaneš žrtva

SRAMNO! Kome je zasmetao ovaj telefon?!